Država plaća i januarske rate banci za Barsku i Crnogorsku plovidbu, zatezna kamata “zateže” omču oko vrata kompanijama

Iako je Agencija za zaštitu konkurentnosti donijela donijela  rješenje još u avgustu 2022. godine, a Upravni sud ga pravosnažnom presudom potvrdio da je Barska plovidba dobila nezakonitu državnu pomoć te je naloženo tadašnjem Ministarstvu kapitalnih investicija da preduzme mjere neophodne za povraćaj sredstava država će, 21. januara, platiti kineskoj EXIM banci, prvu ovogodišnju ratu kredita,  uzetog za kupovinu teretnih brodova “Bar” i “Budva”. Januarska rata kredita za Barsku plovidbu iznosi 640.000 eura.

AD Barska plovidba do sada po ovom osnovu duguje 7,7 miliona eura. Takođe, sutra, država će uplatiti rate EXIM banci  i za  Crnogorsku plovidbu, za kupovinu brodova “21.maj” i “Kotor” . Ova kompanija državi duguje preko 34 miliona eura. Uplatu rata i visinu dugovanja potvrdio je  za Radio Crne Gore državni sekretar Ministarstva pomorstva Jovan Šćekić.

Na pres konferenciji uoči Nove godine, izvršni direktor AD “Barska plovidba” Boris Mihailović kazao je da kompanija iz tekućeg poslovanja, zbog velikih troškova remonta oba plovila u prethodnoj godini, sama ne može obezbijediti novac za plaćanje te finansijske obaveze.

„Redovni petogodišnji remonti su plaćeni. Uspjeli bismo da iz sopstvenih sredstava servisiramo i remontujemo brodove. Tako da, što se tiče ove rate, nismo u mogućnosti da je platimo, a naredna koja je u julu i ona naredna u januaru prema sadašnjim projekcijama, neće biti problema da mi to servisiramo“, naveo je Mihailović. 

Što se Barske plovidbe tiče, ona je većinu obaveza prema kineskoj Exim banci do sada platila samostalno iz tekućeg poslovanja, i ona je servisirala do sada preko 29 miliona dolara obaveza i ostalo je još nešto preko 28 miliona eura, a Crnogorska plovidba, kao što sam pomenuo, ona je na nekih 34 miliona eura trenutnog dzga, plus sve ono što će biti dug po osnovu nemogućnosti plaćanja obaveze koja dospijeva sada u januaru“, naglašava Šćekić dodajući da uplaćeni novac za rate ne predstavlja državnu pomoć.

-I jedna i druga kompanija sve to evidentiraju u svojim bilansima na obavezama. Država je bila garant po tom kreditu, da bi sačuvali te dvije kompanije i da bi omogućili da naša pomorska tradicija živi i dalje, prosto smo kao država servisirali te obaveze, ali moramo naći način da se sve te obaveze državi vrate, kazao je Šćekić. 

U Barskoj plovidbi ne spore da se državi mora vratiti novac.

„Ono što je kamen o vrat je eventualna naplata kamate na taj dug, što država je na neki način u obavezi, ali nije dobro da naplaćuje zateznu kamatu, koja je na današnji dan 12,5% godišnje. Tako da, ukoliko dogovorimo taj aspekt kamatne stope na taj dug, što se tiče duga, on neće biti sporan da se iservisira u narednom periodu, u naredne 3-4 godine“, ističe Mihailović. 

Šćekić poručuje da treba vidjeti da se u narednom periodu napravi neka vrsta ili reprograma tog doga, ali održivog reprograma koji će, kako kaže, zaista pokazati da će te kompanije biti sposobne. Ako se sve dobro projektuje, dodaje, da servisiraju svoje obaveze u narednom periodu.

Predstavnik Ministarstva pomorstva smatra da je država u startu napravila pogrešne korake. Prvo, kada je riječ o prihvatanju kreditnih uslova, koji nijesu bili povoljni, posebno za nabavku brodova Crnogorske plovidbe. Takođe i usvajanjem plana poslovanja obje kompanije, koji se isključivo oslanja na rentiranje plovila. U narednom periodu uslijediće redefinisanje poslovne politike brodarskih kompanija, najavljuje Šćekić. 

„Da sami vršimo samostalnu brokeražu i tražimo mnogo povoljnije aranžmane nego što je to situacija koju nam tržište trenutno nudi“, zaključuje Šćekić.