Za 22 godine za petinu smanjen broj srednjoškolaca: Posla i plata će biti, ali neće imati ko da radi

Za početak, broj učenika koji su upisali prvi razred srednje škole 2021/2022. godine manji je za 25 odsto od upisa 2006/2007. godine. Ukupan broj učenika u srednjim školama 2021/2022. godine manji je za 20 odsto u odnosu na kraj 2006/2007. godine. Na kraju, broj upisanih studenata 2021/2022. godine veći je za 10 odsto od broja upisanih 2006/2007. godine

U agenciji Fideliti konsalting kažu da čuvena krilatica naših biznismena „ima posla ko ‘oće da radi“, na osnovu koje su decenijama minimalno plaćali domaću radnu snagu, a preko čijih su leđa napravili mini-imperije, doživljava svoj epski filmski negativ i dolazi na naplatu

U Crnoj Gori je u poslednje 22 godine broj srednjoškolaca sa oko 32.000 pao na 25.000, pokazuju podaci Uprave za statistiku, a agencija Fideliti konsalting je u svojoj analizi ukazala da to znači i smanjenje raspoložive radne snage na tržištu, te da je to pokazatelj da posla ima, ali neće imati ko da radi. Statistika pokazuje da su u školskoj 2000/01. godini u svim srednjim školama učila 31.934 srednjoškolca, da je do obnove nezavisnosti, odnosno do školske 2006/07. godine, taj broj ostao skoro isti (31.627), a nakon toga počinje pad, koji je bio najvidljiviji u školskoj 2014/15. godini, kada smo imali 29.223 srednjoškolca. Od te školske godine broj srednjoškolaca nije prelazio 30.000, da bismo, prema poslednjim podacima, školske 2021/22. godine imali svega 25.245 učenika u srednjim školama. To znači da je od 2000. do 2022. broj srednjoškolaca smanjen za oko 6.800, ili za preko 20 odsto.

U agenciji Fideliti konsalting kažu da čuvena krilatica naših biznismena „ima posla ko ‘oće da radi“, na osnovu koje su decenijama minimalno plaćali domaću radnu snagu, a preko čijih su leđa napravili mini-imperije, doživljava svoj epski filmski negativ i dolazi na naplatu u godini kada se bilježe svi mogući rekordi po pitanju cijena, a samim tim i profita.

– Naime, sudeći prema dostupnim podacima, posla, para i zarade ima više nego ikad, ali – nema ko da radi! Elem, kompanija Voli, najveći trgovinski lanac u zemlji, objavila je da skraćuje radno vrijeme svih svojih maloprodajnih radnji: počinju da rade u 7.30 (do sada su počinjali da rade u 7) a završavaju u 21.30 (do sada su radili do 22). Kakva je to ekonomska logika da u godini rekordnih cijena, rekordnih marži, rekordnih prihoda, rekordnih profita, neko odluči da skrati radno vrijeme i time sebi uskrati ekstraprofit? Sjećate li se kako su nas donedavno sveprisutni neoliberalni ekonomisti ubjeđivali kako je neradna nedjelja potez protiv slobodnog tržišta, što će dovesti do gubitka ranih mjesta i pada prihoda, što se naravno nikada nije desilo u praksi? Naprotiv – sva ekonomska logika protivnika neradne nedjelje pala je u vodu ovim potezom najvećeg crnogorskog trgovinskog lanca, pa se pitamo zašto je Voli donio ovu odluku – kažu iz Fidelitija.

Naravno, kako dodaju, ovo je bilo očekivano zbog većeg broja faktora.

– Za početak, broj učenika koji su upisali prvi razred srednje škole 2021/2022. godine manji je za 25 odsto od upisa 2006/2007. godine. Ukupan broj učenika u srednjim školama 2021/2022. godine manji je za 20 odsto u odnosu na kraj 2006/2007. godine. Na kraju, broj upisanih studenata 2021/2022. godine veći je za 10 odsto od broja upisanih 2006/2007. godine. Pazite dobro: srednju školu upisuje sve manji broj učenika, a studije upisuje veći broj svršenih srednjoškolaca; sve u periodu kada je prirodni priraštaj bio pozitivan (osim poslednje tri godine). Da dodamo i činjenicu intenzivnog odlaska mladih ljudi u inostranstvo (prilivi od dijaspore su rekordni), kao i da rade na mnogo bolje plaćenim radnim mjestima u drugim industrijama u zemlji, zaključak se nameće sam po sebi – danas se plaća ceh decenijskog lošeg odnosa prema zaposlenima u sektoru trgovine. Stoga, evo predviđanja za zaposlene u trgovini: plate će vam biti veće, imaćete više dana odmora, drugih beneficija i, pazite sad, dobićete čak i neradnu subotu! Slobodno zatražite, sve ćete dobiti kao na tacni. E da, dolazi uskoro i Lidl sa niskim cijenama i maržama, da ne zaboravimo ni tu nemalenu činjenicu – istakli su iz Fidelitija.

Prema riječima koordinatora Alternative Veska Pejaka, mantra poslodavaca „ima posla ko hoće da radi“ sad se polako vraća kao bumerang.

– Naravno, uz čuvenu rečenicu: „Ako ti nećeš, ima ih na birou rada hiljade da hoće da rade“. Izgleda da ih baš nema hiljade, da je dobru radnu snagu i te kako teško naći, a još teže zadržati. U poslednjih 10 godina Crnu Goru je napustilo preko 100.000 građana. Kada bi se popis uradio kvalitetno, kada bismo malo zanemarili stavke ko je koje nacije i vjere, onda bismo dobili poražavajući podatak da mi nemamo više ni 500.000 stanovnika. Manjak radne snage ovih dana u građevinarstvu popunjavaju državljani Albanije i Turske, koji čim steknu iskustvo idu na Zapad. Tako da sad nema više ni onog „ako ti nećeš, ima ko hoće“. Ne! Nema više – kazao je Pejak.

Pejak: Vremena koja dolaze ni tajkunima ne donose stabilnost

– Iskreno se nadam da su se polupismeni „privrednici“ (tajkuni) dovoljno najeli i napili, jer vremena koja dolaze neće ni njima, a bogami ni njihovim familijama, donijeti stabilnost. U trci za profitom zaboravili su da i njihovi radnici imaju porodice, da imaju svoj život i svoje potrebe. Na Zapadu ne kasne plate. Na Zapadu nema zapošljavanja po partijskoj liniji. Na Zapadu se znanje dobro plaća. Na Zapadu možeš da kupiš kola i stan. A šta možeš kod nas? Da trpiš svakodnevna iživljavanja neiživljenih osoba. Taktika spržene zemlje. Na kraju će, pored svog bogatstva, Crne Gore ostati pustinja, kao svjedočanstvo kakva država ne treba da bude – zaključio je Pejak.

Izvor: DAN