Tragom tekstova iz starih novina: U Sutomoru prodavci sjede, prolaznici gledaju

Ulični prodavci na šetalištima od Čanja do Utjehe nezadovoljni prometom. Šetači razgledaju, ali ništa ne kupuju. Puno je gostiju i šetalište je prepuno, posebno noću, ali nema para. Ljudi razgledaju, ali ništa ne kupuju, žale se prodavci.

Tekst napisan 2017. godine

Na pod­ruč­ju bar­ske ri­vi­je­re tokom tu­ri­stič­ke se­zo­ne naj­ži­vlje je na še­ta­li­štu. I da­nju i no­ću ko­lo­ne lju­di pro­la­ze še­ta­li­štem, ali se pro­dav­ci za te­zga­ma ko­jih ima na sva­kom ko­ra­ku ža­le da oni od tih šet­nji ne­ma ni­ka­kve vaj­de i da ne mo­gu ni­šta za­ra­di­ti. Po rije­čima jed­ne od pro­dav­ači­ca ko­ja pro­da­je pro­iz­vo­de do­ma­će ra­di­no­sti, še­ta­či sa­mo raz­gle­da­ju, pi­ta­ju za ci­je­nu, ali ni­šta ne ku­pu­ju.
– Za ulič­ne pro­dav­ce se­zo­na ni­je bi­la do­bra. Pu­no je go­sti­ju, še­ta­li­šte je pre­pu­no, po­seb­no no­ću, ali ne­ma pa­ra. Na­ši pa­za­ri su na ni­vou pro­šlo­go­di­šnjih, ili čak i ma­nji. Lju­di idu ta­mo-ova­mo, vje­ro­vat­no ni sa­mi ne zna­ju­ći ku­da. Na­ši pa­za­ri su ma­li, a ima nas pu­no, što le­gal­nih, što ne­le­gal­nih. Ra­ni­je su Ru­si pu­no ku­po­va­li, da­nas i ne na­vra­te. Ima ih mnogo ma­nje ne­go la­ni. A oni su najviše ku­povali su­ve­ni­re. Na­ši su sla­bo za­in­te­re­so­va­ni, valj­da ni oni ne­ma­ju pa­ra – ka­že vlas­ni­ca te­zge na še­ta­li­štu u Ča­nju.
I pla­ža u Ča­nju ovih da­na je pu­na, ma­da se oče­ku­je da kra­jem av­gu­sta naj­ve­ći broj tu­ri­sta, ko­ji su ma­hom iz Sr­bi­je, ode.
Mi­lan je ro­dom iz Be­o­gra­da. Bio je u Ča­nju po­sled­njih de­set da­na.
– Ov­dje sam sa maj­kom i se­strom. Li­je­po je bi­lo i za­do­volj­ni smo. Što se ti­če ci­je­na, mo­gle bi bi­ti i ma­lo niže, ali ni­su pu­no ve­će ne­go u Be­o­gra­du. Valj­da tre­ba ta­ko jer je lje­to. Mi smo kao po­ro­di­ca do­ni­je­li uglav­nom sve što nam tre­ba i što je mo­glo da se očuva na vru­ći­nama. Ni­smo ima­li nov­ca za pro­vod, ni­ti ku­po­vi­nu ni­čeg dru­gog osim za ono što smo pla­ni­ra­li. Ma­hom smo še­ta­li po še­ta­li­štu i raz­gle­da­li pred­me­te ko­ji se nu­de, ali ni­smo ima­li nov­ca ni za je­dan su­ve­nir – pri­zna­je Mi­lan.
Mi­le­nu iz Uži­ca Čanj pod­sje­ća na va­ša­ri­šte. Ka­že da je sve sku­plje ne­go prije nekoliko go­di­na, ka­da je ta­ko­đe boravila ov­dje.
– Ne­ka­da se ov­dje mo­glo uži­va­ti u od­mo­ru, a da­nas to već ni­je ta­ko. Ho­će da vam na sva­kom ko­ra­ku uzmu no­vac. Nu­de sve i sva­šta, a ci­je­ne pa­pre­ne. Ima lju­di, ali, ko­li­ko ja znam, pa­za­ri su ma­li. Tu­ri­sti ko­ji su ov­dje do­šli ma­hom su iz Sr­bi­je i je­dva su iz­dvo­ji­li sred­stva da do­đu – kazala nam je Mi­le­na.
I bar­sko Še­ta­li­šte kra­lja Ni­ko­le je pu­no še­ta­ča, kao i pro­da­va­ca ra­znih pred­me­ta.
Kra­ljev­čan­ka Ti­ja­na Gu­džu­lić smatra da kva­li­tet hra­ne nije u skladu sa vi­so­kim ci­je­nama.
– Mi­slim da to ni­je pra­vi kva­li­tet i svo­joj dje­ci ne ku­pu­jem ra­zna je­la i ro­štilj ko­ji se na bar­skoj oba­li pro­da­je uz fi­lo­va­nje sa pra­ši­nom. Pa objek­ti su na še­ta­li­šti­ma. Mo­že li ne­ko re­ći da se sva ta hra­na „ne ku­pa” u pra­ši­ni? Ali, raz­ne in­spek­ci­je ne mare puno za to. Oni su tu sa­mo da se na­pla­te za dr­ža­vu. Što se ti­če dru­gih vrsta ro­be ko­ji­ma su še­ta­li­šta pre­na­tr­pa­na, ne­ma­mo pa­ra i ne mo­že­mo ku­pi­ti baš ni­šta. Do­ni­je­li smo do­sta to­ga od ku­će. Zna­mo da smo zbog to­ga do­bi­li naziv „pa­ra­dajz tu­ri­sti”, ali sa­mo ta­ko možemo do­ći. Ne­ka u Cr­noj Go­ri obo­re ci­je­ne, pa će­mo ku­po­va­ti. Evro­pa i eks­klu­ziv­ni tu­ri­zam? Pa to ne ide sa ova­kvim pu­te­vi­ma, stru­jom, vo­dom… Mi smo od Su­to­mo­ra do Bara, koje dijeli nekoliko ki­lo­me­ta­ra, pu­to­va­li sat i ne­što. Te­ško da ov­dje do­la­ze oni ko­ji ima­ju pa­ra. Oni tra­že bo­lju po­nu­du – ka­že ova Kra­ljev­čan­ka.

Na Ve­li­kom pi­je­sku i Utje­hi slič­na si­tu­a­ci­ja. Ne­što je vi­še tu­ri­sta sa stra­ne – Ru­sa, Če­ha, Po­lja­ka, Slo­ve­na­ca, Ma­ke­do­na­ca…
– Te­ško da nas mo­gu pri­vu­ći li­je­pe te­ra­se ugo­sti­telj­skih obje­ka­ta jer ne­ma­mo nov­ca. Ugo­sti­te­lji se hva­le da ni­su po­ve­ća­va­li ci­je­ne go­di­na­ma, a mi od­go­va­ra­mo da ni kod nas nijesu povećavali pla­te. Ni­je ni ču­do što su ne­ke te­ra­se na Ve­li­kom pi­je­sku pra­zne već od 10 sa­ti. Ne­što je bo­lje pre­ko da­na u po­je­di­nim objek­ti­ma, ali ma­lo je vaj­de od nas – rekla nam je Marica iz Zvornika.

Ci­je­ne visoke, a finasijske mogućnosti male

Ugo­sti­telj sa Utje­he tvr­di da je se­zo­na sla­ba upr­kos to­me što se broj tu­ri­sta sva­ko­dnev­no po­ve­ća­va.
– Ne­ma vi­še pra­vih tu­ri­sta kod nas. Ovi što su tre­nut­no tu ne­ma­ju pa­ra. Ja­sno je da oni ko­ji ih ima­ju bi­ra­ju bo­lje de­sti­na­ci­je, gdje je po­nu­da mno­go bo­lja – ka­zao nam je jedan barski ugo­sti­telj. Njegove ri­je­či po­tvr­đu­je vi­ken­daš Raj­ko Mi­lo­vić iz Groc­ke.
– Ja ov­dje ljetujem po­sled­njih 25 go­di­na. Vi­ken­da­ša je ne­ko­li­ko hi­lja­da i mi sa so­bom do­ne­se­mo sve što nam tre­ba to­kom lje­ta. Osta­lih go­sti­ju sa dru­gih de­sti­na­ci­ja je ma­lo, što na­rav­no či­ni ugo­sti­te­lje i iz­da­va­o­ce so­ba i apart­ma­na ner­vo­znim. Raz­log je u vi­so­kim ci­je­na­ma ko­je nam se nu­de i u na­šim skrom­nim fi­nan­sij­skim mo­guć­no­sti­ma – ka­že Mi­lo­vić.