Crmničani pojačali blokadu

Crmničani su zakazali novi protest za nedelju 22. septembra, u periodu od 10 do 12:30 časova, na istom mjestu u blizini benzinske stanice „Kalamper”. Nadaju se hitnom rešavanju njihovog pitanja, a do tada su čak napisali i uputili poslanicu.

– O vi, koji odlučujete, vi koji treba da procijenite da li ćete dati besplatan prolazak kroz tunel Crmničankama koje su se u 4 ujutro dizale da „sruče oko živoga”, da pomuzu kravu, da se onda srede i krenu na voz u 5,15 put Bara, pa kad se vrate nastave oko đece, kuće i svega ostaloga, da procijenite da li će im to bit’ mnogo, da neće bit’ povlašćene u odnosu na druge, da neće taj prolaz bit’ mnogo Crmničanima koji su kopali, orali, frezirali, sadili, brali, išli u sijeno, u drva, rabotali oko loza, i uz sve to išli na „državnu rabotu”, kao njihove žene, sestre, majke itd, da im neće bit’ mnogo, tražiće drugi, ne može to, nije u skladu „su nečim” je li, ne treba im dat’, neka idu preko brda, preko druge opštine da bi došli do svoje, je li, ćutali su prije, dobro im je bilo, ne treba im dat’ kad od muke moraju više puta na dan da pođu do Bara, kod doktora, sa đecom i starim roditeljima u bolnicu, da li bi bila povlašćena đeca iz Crmnice da ih roditelji mogu povest’ u školu, na trening, kod zubara, na predstavu, da li bi im to bilo mnogo, da se ne potrošite čoče, a od ‘našija’ para.

O vi, koji odlučujete, uradite pravu stvar, završavajte rabotu, da se ne kastigamo više.

O građani, ne dajte da vas pomute, pomažite se i podržite druge!

O Opštino Bar, donesite strategiju ruralnog razvoja, obrnite se malo prema Crmnici, jer su upravo Crmničani oslobodili Bar i podigli temelje budućeg grada, a sada traže za sebe, kao i za svoje komšije iz Krajine i Šestana, samo ono što je minimum ispunjenja ljudskih prava, ravnopravan pristup zdravstvenim, obrazovnim, kulturnim, sportskim i ostalim sadržajima potrebnim za normalan život, posebno u ovoj razburdanoj svakodnevnici u našoj jedinoj i najljepšoj, ali i napaćenoj Crnoj Gori, što joj amana ne daju ko god se dofati prilike.

A kad smo kod nas… O Crmničani, ne budite srca udovička, no budite srca junačkoga, vi koji još ne vidite dobro, jer se izgleda niste na višlje brdo penjali, a makar tija brda imamo dosta, pa se pripnite i progledajte! „Ne ližite tuđe šake, vrćite se sebi i svome! Poznajte u čemu vaša sreća i vječno dobro i blagopolučije stoji! Sad, ako nećete ovo ljubiti, milovati i držati i za ovo svijem srcem i voljom i sa svom jakosti prijenuti, vi ćete biti sami sebe i svojoj djeci samovoljni krvnici i vječni zlotvori i mučitelji”! Kopornite mladosti se nanosili tako vi i vina i rakije, a i crmničkoga luka!