Ilija Klisić iz Limljana poručuje: Vinograd traži slugu, a vino gospodara!

Bez obzira da li ste vinar ili samo ljubitelj vina, poznato je da vinogradi zahtijevaju brigu i pažnju tokom cijele godine da bi se proizvelo kvalitetno grožđe za proizvodnju vina. Zato rad u vinogradu u velikoj meri zavisi od godišnjih doba i vremenskih uslova.

Crmnički vinar Ilija Klisić iz sela Limljana bavi se uzgojem oko 8.000 čokota vinove loze na svom domaćinstvu.

On ističe da su naši preci imali običaj da kažu „vinograd traži slugu, a vino gospodara”, pa je u većini seoskih domaćinstava vinograd postao dio tradicije, kao i proizvodnja kvalitetnog domaćeg vina.

– Prošle godine sam iskrčio oko 1.200 čokota, i nakon toga sam zasadio 30 stabala maslina. Rad u vinogradu zavisi uveliko od godišnjeg doba, a ljeto je najprometnije doba godine za vinograde, jer tada počinje da raste i sazrijeva grožđe. Maj je bio kišovit, čas sunce, čas kiša, dok je sada baš pripeklo. Ima i pomalo bolesti, posebno kod onih koji nisu na to pazili. Plemenjača manje napada u takvim vremenskim uslovima, ali može pepelnica. Trenutno je u toku zatvaranje grozda. Ja trošim oko 1.200 litara vode u prosjeku za prskanje, a samo za zadnje sam potrošio čak 1.600 litara, i svako prskanje me košta 200 eura samo za hemiju. A ovo je bilo već šesto prskanje – priča Ilija i dodaje:

– Mislim da je plavi kamen izvukao i popravio moje loze. Jeste malo teže prskanje na bazi bakra, ali mislim da bez tog plavog kamička prskanja kao da i nema. I radi se na svakih sedam dana, ali ja sam se za to opredijelio. Po kilogram plavog kamena i kreča koštaju 18 eura, a to je spremno za trista litara vode.

Klisić kaže da vinogradari treba da prate nivoe vlage u zemljištu, i da po potrebi prilagođavaju raspored navodnjavanja kako bi vinova loza dobila pravu količinu vode.

– Kako je krenulo biće vrućina, i ko ne bude prskao loze neće imati zrno roda. Ovo može da se obavlja korišćenjem sistema za navodnjavanje, kao što su „kap po kap” ili prskalice…

Kontrola štetočina i bolesti, dodaje on, još je jedan važan zadatak tokom ljetnjeg perioda. Topli, vlažni uslovi ljeta, mogu da obezbijede povoljno okruženje za štetočine i bolesti koje mogu da oštete vinovu lozu i utiču na kvalitet plodova.

– Ptice su najveća napast za vinograde. Takođe, imamo problema sa divljim svinjama, koje su nam napravile katastrofu, izorale nam vinograde. Od rupa koje su napravile nisam mogao traktorom da uđem. Sve rupa na rupu. One ne prave štetu na lozi, već iskopaju zemlju oko nje. Na grožđe do sada nisu nikad dolazile, a kako će biti ove godine još ne znamo – kaže on i ističe:

– Sa sigurnošću se još ne može reći što očekivati od berbe. Nama koji smo niže u polju , kad je bila zima dvije noći, tačnije jednu noć je bilo minus 2, a drugu minus 3, loze su stradale. Bile su krenule dobro, ali će rod podbaciti 50 odsto, za šta je kriva hladnoća. Loza je dobra, ali nema grožđa. Svake godine se nešto desi taman toliko da vinogradarima ne bude potaman.

On dodaje i da Crmničani vide šansu u seoskom turizmu.

– Mislim da ove godine neće biti nekog povećanja gostiju u odnosu na prošlu. Vjerujem da će velike vrućine koje slijede natjerati goste da dođu da se rashlade. Ove vrućine od 36 ili 37 stepeni bi mogle pozitivno da utiču na posjetu. Rekao bih i Rusa, kojih je, bar kod mene, više u odnosu na prošlu godinu. Imam osjećaj da će ova godina biti u rangu prošlogodišnje, možda i malo bolja. No, svako od nas ko nešto napravi kad je u pitanju zarada treba da je zadovoljan. Ne može se biti na gubitku, već svi nešto zarade.

Njegovo mišljenje je da je u Crmnici malo onih koji žive od turizma, već je to dodatna djelatnost.

– Još ko ima par apartmana i hranu, i to baš domaću, tu je zarada. Recimo, dva ili tri gosta na spavanju, prenoćištu, i tri večere, što se kreće oko 20 eura, to je ukupno 60 eura, zatim i 20 do 30 eura doručak, i eto 100 eura. Znači ima zarade – kaže Ilija i za kraj poručuje:

– Mi vinari nagrađeni na novosadskom sajmu imamo u planu da napravimo feštu zajedno sa Privrednom komorom, a povodom osvajanja medalja na toj manifestaciji. Puno je bilo osvojenih zlatnih i nešto srebrnih medalja za kvalitet crmničkog vina, a na račun rezultata smo dobili i šampionski pehar.