Luka Bar „ranjiva meta“ za šverc

Najnoviji podaci Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) otkrivaju zastrašujuće razmjere nelegalnih poslova na našim prostorima.

Prema njihovim procjenama, takozvana Balkanska ruta godišnje generiše između 13,9 i čak 21,4 milijarde američkih dolara ilegalnog bruto prihoda. Ovaj ogromni novac, koji završava u rukama kriminalnih grupa, dolazi kroz modernizovani sistem šverca koji međunarodni eksperti sada nazivaju „Balkanska ruta 2.0“.

U odgovorima koje je UNODC dostavio „Danu“ naglašava se da je ova ruta postala ključni kanal za kokain iz Južne Amerike, dok Luka Bar ostaje stalna i ranjiva meta za pretovar velikih količina narkotika skrivenih u legalnom teretu. Kriminalne mreže koriste sve složenije metode, uključujući digitalne tehnologije, kriptovalute i fantomske firme, kako bi oprali milijarde dolara i ubacili ih u legalne tokove, najčešće kroz investicije u nekretnine.

Inače, UNODC je globalni lider u borbi protiv krijumčarenja droge i međunarodnog kriminala. Osnovana je 1997. godine spajanjem Programa UN za kontrolu droga i Centra za prevenciju međunarodnog kriminala. Sjedište joj je u Beču, ali djeluje širom svijeta kroz mrežu terenskih kancelarija. Njihov rad se uglavnom oslanja na tri ključna stuba: pružanje tehničke pomoći državama kako bi ojačale kapacitete za borbu protiv šverca i korupcije, a tu su i istraživanje i analiza. Oni prave najrelevantnije svjetske izvještaje o tokovima droge, putevima novca i tržištima narkotika. UNODC pomaže državama i da svoje nacionalne zakone usklade sa međunarodnim konvencijama o kontroli droge i borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma.

Prema najnovijim podacima UNODC-a, „Balkanska ruta“ je evoluirala u protekloj godini, posebno u pogledu priliva kokaina iz Južne Amerike.

– „Balkanska ruta“, koja se istorijski povezuje sa trgovinom heroinom velikih razmjera ka Evropi, postala je sekundarni kanal za kokain koji se švercuje iz Južne Amerike. Takođe zaslužuje pažnju zbog trgovine metamfetaminom, koja je za sada manjeg obima – kazali su nam iz Kancelariji Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal.

Ističu da je u regionu jugoistočne Evrope došlo do pojave onoga što se može nazvati „Balkanska ruta 2.0“ – sve svestraniji, pluriformni, digitalizovani i dvosmjerni koridori za ilegalnu trgovinu i povezane finansijske tokove, iregularne migracije i podložnost eksploataciji.

– Karakteristična crta ove „Balkanske rute 2.0“ je diversifikacija tržišta droge i vrsta droge koje se transportuju i prodaju. Tradicionalno, ruta je služila za trgovinu opijatima iz Avganistana i jugozapadne Azije ka Evropi. Iako se opijati i dalje švercuju ovom rutom, nekoliko zemalja u regionu jugoistočne Evrope, uključujući Tursku, počelo je da prijavljuje značajne zaplene metamfetamina (uključujući kaptagon), kokaina i prekursora – naveli su u odgovorima za naš list.

Ujedinjene nacije procjenjuju ulogu Luke Bar u Crnoj Gori kao potencijalnog logističkog čvorišta za redistribuciju ilegalne robe, uključujući narkotike i cigarete.

Složeni finansijski mehanizmi

Kriminalne grupe se sve više oslanjaju na složene finansijske mehanizme, uključujući kriptovalute, shell kompanije (fantomske firme), neformalne sisteme transfera i investicije u imovinu poput nekretnina. Ove metode komplikuju finansijski nadzor.

– Jurisdikcije u Jugoistočnoj Evropi jačaju mehanizme praćenja kako bi se pozabavile rizicima pranja novca i sajber finansijskog kriminala povezanog sa digitalnim tehnologijama. Digitalni nomadi dio su modernog poslovnog društva, međutim, ilegalna eksploatacija sajber domena i dalje predstavlja rizik, posebno s obzirom na sve veći broj slučajeva onlajn prevara – rekli su nam iz UNODC-a.

– Luka Bar u Crnoj Gori je značajna pomorska, komercijalna i turistička kapija i – poput drugih većih luka u regionu – ranjiva meta za isporuku ilegalne robe, uključujući drogu, na i kroz Zapadni Balkan. Teretne pošiljke, uključujući pomorske kontejnere, posebno su ranjive i predstavljaju stalnu metu za pretovar velikih količina droge, često skrivene u legalnom teretu – navodi se u jednom od odgovora na pitanja „Dana“.

Kako bi se odgovorilo na izazove koje organizovani kriminal postavlja pred bezbjednost granica, UNODC je uspostavio specijalizovanu Jedinicu za kontrolu kontejnera (PCU) u Baru.

Doprinos reformama u Crnoj Gori

UNODC doprinosi radu crnogorskih kolega na poboljšanju zakonodavstva, institucija i kapaciteta u oblasti borbe protiv teškog organizovanog kriminala i korupcije. Kancelarija podržava Crnu Goru u uspostavljanju novih međuagencijskih kontrolnih jedinica na aerodromima u Podgorici i Tivtu kako bi se obezbijedila sveobuhvatna pokrivenost i putnika i tereta. Takođe, pomažemo u izgradnji kapaciteta kroz naprednu opremu. U oblasti organizovanog kriminala i korupcije, UNODC promoviše regionalnu i međunarodnu saradnju u sprovođenju efikasnih istraga protiv međunarodnih narko-kartela, kao i na identifikaciji i povratku ilegalne imovine – naveli su u odgovoru na pitanje „Dana“.

– Ova jedinica se fokusira na unapređenje upravljanja rizikom i profilisanje kontejnera radi otkrivanja visokorizičnog tereta, uz istovremeno olakšavanje legalne trgovine. UNODC – kroz višegodišnji projekat koji finansira Evropska unija (Faza II) – obezbjeđuje ovoj jedinici specijalizovanu opremu za detekciju i obuku za napredne inspekcije kako bi se suzbila rastuća prijetnja trgovine putem kontejnera. Tokom godina, ova jedinica u Baru pokazala je opipljive operativne rezultate u pogledu identifikacije i zaplene droge i ilegalne krijumčarene robe – ističu iz Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal.

Prema publikaciji UNODC-a iz prošle godine, između 2019. i 2022. godine, „Balkanska ruta“ je generisala procijenjeni ukupni godišnji ilegalni bruto prihod u rasponu od 13,9 do 21,4 milijarde američkih dolara. Znatan dio tog profita prebacuje se preko granica kroz nelegalne finansijske tokove.

Izvor: DAN ; Autor: Mili Prelević