Maslinar Orhan Babović nagrađen srebrom
Na površini od 20.000 kvadrata maslinar iz Bartule, Orhan Babović, ima oko stotinjak starih maslina, a zasadio je i oko 130 mladih stabala.
Na nedavno održanim 26. Međunarodnim danima masline u Zadru, Babović je osvojio vrijedno priznanje za kvalitet ulja, srebrnu medalju.
– Srebrna medalja za ekstra djevičansko maslinovo ulje je svojevrsni uspjeh i potvrda da se puno uradilo na polju kvaliteta, i da svakim danom sve više maslinara prihvata savremeno maslinarstvo i proizvodi vrhunsko ulje, čiji kvalitet je regionalno poznat i priznat. Nema tu nikakve filozofije osim predanog rada i ljubavi – kaže Babović, naglašavajući da mu ovakvo priznanje daje dodatan podstrek.
Kako kaže, otkad zna za sebe njegova porodica je u maslinarstvu. Pola imanja mu je u masinjacima, a na drugom dijelu ima nešto voćki, povrća, šipkova… Trudi se da proizvede vrhunski i kvalitetan proizvod, vrijedan pažnje i na međunarodnom nivou.
– Naš kvalitet odgovara evropskom tržištu i ne zaostajemo baš po ničemu u odnosu na svjetska evropska ulja. No, moram reći i da mi nemamo količinu. Recimo ja, ali i moje kolege, na takmičenja šaljemo ulja i osvajamo medalje. Posebno mi iz Društva smo sa nekog od sajmova u regionu donosili medalje. Eto ja sam prije neki dan dobio srebro u Zadru, a i lani sam takođe svojio srebrnu medalju. Vrlo jaka manifestacija pored Noćnjaka u Hrvatskoj. Znači da se našom autotohtnom žuticom možemo hvaliti – kaže on i naglašava da je za maslinare poseban problem uvoz ulja.
– To je katastrofa što se sve uvozi. Najviše iz Albanije, pa Grčke. Neupakovano ulje, ilegalno se ubacuje i ima ga po pijacama u Crnoj Gori. Nema našeg domaćeg kvalitetnog ulja. Apelujem na potrošače da vode računa o kvalitetu i od koga kupuju maslinovo ulje, isto kao i med. Prodaje se po jeftinim cijenama, prodaju ga kao naše domaće ulje, po 15 – 20 eura. Lijepe etikete ekstra djevičanskog i hvale sa svojim uljem.
Kad je u pitanju berba, kaže da idealno vrijeme zavisi od lokacije.
– Sve zavisi od lokacije gdje se maslina nalazi, ali i od sorte, jer se ne bere svaka sorta u isto vrijeme, već neka prije a druga kasnije, što je jako bitno. Neka se bere recimo krajem oktobra, kad je plod potpuno crn, dok je recimo neka druga tek krajem decembra. Dosta toga takođe zavisi i od nadmorske visine, odnosno mikro lokacije gdje se nalazi maslinjak. Mnogi maslinari kad krene berba kažu „ja sam počeo da beremˮ, što ne znači da će i neko drugi da počne. Možda će moći tek za 15 ili 20 dana.
On dodaje da samoj berbi kiša ne smeta.
– Kiša je smetnja kad je već plod zreo, jer vlažno vrijeme pogoduje maslinovoj mušici i to zbilja predstavlja problem. Maslina kao biljka volu kišu, ali plod strada jer je vlažno vrijeme i obično su niske temperature, što pogoduje razvoju štetnika. Maslini je voda možda manje potrebna nego drugoj biljci.
– Od maslinove muve se zadnjih pet – šest godina branim tretiranjem, i radim to dva – tri puta u toku godine. Tretiranje počinje od kad je maslina u cvatu, i potrebna je ta prva zaštita, prvo prskanje. Ja, inače, volim da preskočim ovo prskanje jer ne volim to da radim kada je maslina u cvijetu. Moje prvo prskanje je kad se pojavi prvi budući plod masline. Međutim, sada je problem, već od ove godine, što je za dosta tih insekticida koje smo godinama koristili napravljena selekcija i skoro sve je skinuto što smo mi koristili iz prodaje za maslinovog moljca, za muvu… Kako idemo ka EU ne mogu da se nađu u prodaji. Ostali su jedan ili dva insekticida, ali treba raditi drugo i eventualno treće tretiranje.
Babović ističe da mu je u sjećanju ostala rekordna 2011. godina.
– Pamtim da su masline bile pune i da je ovo bila rekordna godina. Meni je dala blizu osam tona maslina i preko tone ulja. I ne samo za mene, već sve maslinare u regionu. Teško da će se ponoviti. Nije bilo mušice… Bila je to godina koja je spojila sve potrebne uslove za dobar rod – zaključuje Babović.
