Na kafi sa Balšom Budimićem, vatrogascem i podvodnim ribolovcem
Profesionalni vatrogasac – spasilac, Balša već preko 15 godina spas od raznih stresnih intervencija i situacija nalazi upravo pod vodom. U moru je mir, kaže on.
– Moje zanimanje za podvodni ribolov me prati od malih nogu, ili bolje reći od kada sam dobio prvu masku od djeda, imao samo sedam godina, i od tada gajim istu strast prema moru. Biti podvodni ribolovac je vrlo zahtjevan sport i u velikoj mjeri opasan. No, sve je više ljudi koji se interesuju i počinju da se njime bave.
Na more se ide tokom sva četiri godišnja doba, kad to vrijeme dozvoljava naravno. Podvodni ribolov je doživljaj, pustolovina, neka druga dimenzija, divljina, trenuci koji se ne mogu platiti…
Lično se mogu pohvaliti sa dosta dobrih ulova, a za lov kao lov, pored znanja, treba imati i sreće i biti uporan.
– U zavisnosti od tehnike i načina lova, zaroni se i do preko 20 metara, a pod vodom se, opet u zavisnosti od godišnjeg doba i dužine zarona, ostane po dva i više minuta. Možda bi se moglo i više od toga, ali se ograničavam radi svoje bezbijednosti. Na velikim dubinama greške se plaćaju životom – kaže on.
Balša obavlja posao profesionalnog vatrogasca – spasioca, pa spas od raznih stresnih intervencija nalazi upravo pod vodom. Bio je i jedan od učesnika prvog crnogorskog tima za spašavanje koji je djelovao u vrijeme razornog zemljotresa u Turskoj.
U moru, kaže, nalazi mir.
– Ulova kad izađem može da bude ili ne, ali uvijek mi dođe kao terapija. Pošto sam jako često u moru mogu se pohvaliti da sam uspješan lovac, mada je jako bitan faktor taj što sam aktivan tokom sva četiri godišnja doba. Svako godišnje doba zahtijeva drugačiji način lova. Meni je, ipak, najmilija jesen, iako sam najviše kapitalaca ulovio u periodu proljeće – ljeto. Bilo je dosta raznog ulova i ne znam šta bih izdvojio, gofove, zubatce, škarmove, lice, brancine, orade i mnogo drugih vrsta ribe koje sam ulovio kao kapitalce – kaže Balša, i naglašava da mu je ipak najdraži ulov na brancina.
Međutim, bolest kičme je u jednom trenutku prijetila prestankom bavljenja ovim sportom.
– Zahvalan sam dr Vladu Popoviću što nije bilo tako, a koji mi je na kičmi napravio operativni zahvat i omogućio mi da nastavim da živim onako kako volim i kako sam naučio. Obožavam i svoj profesionalni posao vatrogasca i podvodni ribolov. Zaista sam mu puno zahvalan.
Tehnike podvodnog ribolova su čeke, šunjanje i ruparenje, pa i neke kombinacije svega toga, a sve to znači i da oprema mora da se prilagodi tehnici lova.
– Oprema je dosta skupa. Meni u susret izlazi specijalizovana prodavnica „Dive shop” iz Bara, tako da i njima mogu da zahvalim za dosta trofejnih ulova koje sam imao – kaže on i dodaje,
– Bliži se jesen i sad kreće sezona skakavica, lica, tuna i brancina koje volim da lovim. Ove vrste se uglavnom lovi pliće, tj. sva dešavanja su na oko desetak metara dubine. Podvodni ribolov je, ponavljam, izuzetno opasan sport po mnogim pitanjima u poslednje vrijeme, jer je sve više ronilaca, pa bih skrenuo pažnju ljudima koji imaju plovila da budu oprezni dok love bliže obali. Takođe bih zainteresovanim za ovaj sport preporučio da počnu sa nekim plitkim šunjanjem dok malo ne savladaju ronjenje.
