Na kafi sa poznatim barskim fotografom Zijom Madžurićem
Osim klasičnog fotografskog angažmana u radnji i na terenu, Madžurić je radio i modnu fotografiju, sarađivao sa raznim medijima, a njegove slike ranije su objavljivane u časopisima „Svet” i „Skandal”.
Madžurić ima za sobom 27 godina profesionalnog rada. Kako kaže, sebe prvenstveno vidi kao profesionalca, a zatim i kao nekog koga fotografija veoma zanima.
– Svo vrijeme rada trudio sam se, a i dalje se trudim da živim od fotografije. Bilo je veoma mnogo odricanja i mnogo rada kako bih bio u prilici da živim od toga. Mislim da su mnoge druge profesije isplativije finansijski, ali ja sam veoma zadovoljan činjenicom da radim to što radim i živim od toga. Radim posao i iz strasti i iz ljubavi. Ali svakako, kada radite neki posao, interes i ljubav prema tome što radite su isprepletani. U ovom poslu ima svakakvih događanja.
Desi se da snimim i po sedam sati video-materijala na svadbama, no i tada mi je interesantno što se ovim bavim i nije mi žao što toliko vremena tako provedem na jednom mjestu. Takođe, posao mi omogućava da ostvarim kontakte sa mnogim ljudima – kaže on i ističe da mu je i svijet mode takođe bio interesantan.
– Mnogo toga u ovom poslu zavisi od opreme, zato se i ne odvajam od fotoaparata i video-kamere. Radio sam snimanja svuda po Crnoj Gori, u Baru, Sutomoru, Ulcinju, pa u Mrkojevićima i Krajini, slikao sam razne događaje i u Paštrovićima, Boki, Rožajama, Beranama, Malesiji, Nikšiću. Čak sam bio angažovan i u Skadru. Sigurno sam bio na više hiljada raznih događaja, od svadbi do sahrana i modnih revija, ispraćaja u vojsku, snimanja kuća i placeva, a pratio sam i ranije veoma posjećenu manifestaciju „Glas Bara”.
Zijo podsjeća i na događaje sa plaže u Sutomoru, kada je sa sobom imao magarca, zmiju, zeca…
– Kupači su bili zainteresovani za fotografije, koje su već narednog dana dobijali. Danas toga više nema, svi imaju telefone…
Sa svojim kolegom Antom Bakovićem, u nastojanju da skrenu pažnju stručne i laičke javnosti da je neophodno zaštititi suvomeđe kao materijalno kulturno blago mediteranskog podneblja, zabilježio je aparatom brojne primjere ove vrste gradnje, kojom se nekad čuvalo zemljište od erozije i ograđivale se kuće i imanja.
– Napravili smo preko pet hiljada fotografija suvomeđa od Stegvaša do Šestana, u Arbnešu, Velikom i Malom Ostrosu, Koštanici, Bobovištu, Briski, Tejanima, Livarima, pa i u Gornjim Šestanima i Karanikićima. Najviše smo se zadržali u Livarima i Donjoj Briski, pošto su te međe bile specifične. U Livarima su prelijepa guvna, u Šestanima ima odličnih međa – kaže on, dodajući da i pored želje da naprave izložbu na ovu temu nisu uspjeli.
– Nije bilo finansija. Da sam bio član neke političke stranke vjerovatno bi već odavno bila i izložba. Ali nije mi žao… Suvomeđe su suvo zlato kulturne baštine Krajine, o kojem danas niko ne brine, a zub vremena čini svoje, i njihovo stanje je iz dana u dan sve gore. U Krajini su tri vrste međa. Prva je da brani zemlju, da sačuva zemljište za poljoprivrednu proizvodnju, duvan, luk… Druga uloga je međa kao ograda, na tri reda, a treća da zagradi bunar. Sa suvomeđom se družim od malih nogu. Đed me svuda sa sobom vodio kad se pravila neka suvomeđa – kaže on, i dodaje da je ranije u Baru održano predavanje o suvomeđi i izradi guvna u Dvorcu kralja Nikole.
