Na kafi sa po­zna­tim bar­skim fo­to­grafom Zi­jom Ma­džu­rićem

Osim kla­sič­nog fo­to­graf­skog an­ga­žma­na u rad­nji i na te­re­nu, Ma­džu­rić je ra­dio i mod­nu fo­to­gra­fi­ju, sa­ra­đi­vao sa raznim me­di­ji­ma, a njegove slike ranije su objavljivane u časopisima „Svet” i „Skandal”.

Ma­džu­rić ima za sobom 27 go­di­na pro­fe­si­o­nal­nog ra­da. Kako kaže, sebe prvenstveno vidi kao profesionalca, a zatim i kao nekog koga fotografija veoma zanima.

– Svo vrijeme rada trudio sam se, a i dalje se trudim da živim od fotografije. Bilo je veoma mnogo odricanja i mnogo rada kako bih bio u prilici da živim od toga. Mislim da su mnoge druge profesije isplativije finansijski, ali ja sam veoma zadovoljan činjenicom da radim to što radim i živim od toga. Radim posao i iz strasti i iz ljubavi. Ali svakako, kada radite neki posao, interes i ljubav prema tome što radite su isprepletani. U ovom po­slu ima svakakvih događanja.

De­si se da sni­mim i po se­dam sa­ti vi­deo-ma­te­ri­ja­la na svad­bama, no i ta­da mi ­je interesantno što se ovim ba­vim i nije mi žao što toliko vremena tako provedem na jednom mjestu. Takođe, posao mi omo­gu­ća­va da ostva­rim kon­tak­te sa mnogim lju­di­ma – kaže on i ističe da mu je i svi­jet mo­de takođe bio in­te­re­san­tan.

– Mno­go to­ga u ovom po­slu za­vi­si od opre­me, zato se i ne odvajam od fo­to­a­pa­ra­ta i video-ka­me­re. Ra­dio sam sni­ma­nja svu­da po Cr­noj Go­ri, u Ba­ru, Su­to­mo­ru, Ul­ci­nju, pa u Mr­ko­je­vi­ći­ma i Kra­ji­ni, sli­kao sam raz­ne do­ga­đa­je i u Pa­štro­vi­ći­ma, Bo­ki, Ro­ža­ja­ma, Bera­na­ma, Ma­le­si­ji, Nik­ši­ću. Čak sam bio an­ga­žo­van i u Ska­dru. Si­gur­no sam bio na vi­še hi­lja­da ra­znih do­ga­đa­ja, od svad­bi do sa­hra­na i mod­nih re­vi­ja, ispraćaja u vojsku, snimanja kuća i placeva, a pratio sam i ranije veoma posjećenu manifestaciju „Glas Bara”.

Zijo podsjeća i na događaje sa plaže u Sutomoru, kada je sa sobom imao magarca, zmiju, zeca…

– Kupači su bili zainteresovani za fotografije, koje su već narednog dana dobijali. Danas toga više nema, svi imaju telefone…

Sa svojim kolegom Antom Bakovićem, u nastojanju da skrenu pažnju stručne i laičke javnosti da je neophodno zaštititi suvomeđe kao materijalno kulturno blago mediteranskog podneblja, zabilježio je aparatom brojne primjere ove vrste gradnje, kojom se nekad čuvalo zemljište od erozije i ograđivale se kuće i imanja.

– Napravili smo preko pet hiljada fotografija suvomeđa od Stegvaša do Šestana, u Arbnešu, Velikom i Malom Ostrosu, Koštanici, Bobovištu, Briski, Tejanima, Livarima, pa i u Gornjim Šestanima i Karanikićima. Najviše smo se zadržali u Livarima i Donjoj Briski, pošto su te međe bile specifične. U Livarima su prelijepa guvna, u Šestanima ima odličnih međa – kaže on, dodajući da i pored želje da naprave izložbu na ovu temu nisu uspjeli.

– Nije bilo finansija. Da sam bio član neke političke stranke vjerovatno bi već odavno bila i izložba. Ali nije mi žao… Suvomeđe su suvo zlato kulturne baštine Krajine, o kojem danas niko ne brine, a zub vremena čini svoje, i njihovo stanje je iz dana u dan sve gore. U Krajini su tri vrste međa. Prva je da brani zemlju, da sačuva zemljište za poljoprivrednu proizvodnju, duvan, luk… Druga uloga je međa kao ograda, na tri reda, a treća da zagradi bunar. Sa suvomeđom se družim od malih nogu. Đed me svuda sa sobom vodio kad se pravila neka suvomeđa – kaže on, i dodaje da je ranije u Baru održano predavanje o suvomeđi i izradi guvna u Dvorcu kralja Nikole.