Pčelar Musa Slaković smatra: Zimski period u pčelinjem životu je jako važan

Ova godina je bila loša i imali smo prinose manje nego prošle, a ostvarili smo jednu veliku nulu, kaže pčelar iz Bara Musa Slaković.

Od 40 košnica, koliko je imao i lani, nedavno je izvrcao 50 do 60 kila meda.

– Malo je bilo paše. U početku je bilo lijepo vrijeme, pa su nastupile kiše, te na kraju suša. Dakle, hladno i kišno proljeće negativno je uticalo na pčele, i zato su količine meda bile takve. Nastupa mjesec avgust, koji je za pčele ključan period, jer pčelari moraju da obave važne poslove kako bi obezbijedili vitalnost pčelinje zajednice prije nego dođe zima. Pčele su u radnoj atmosferi, ali nemaju šta da unesu. Nastupaju pripreme za zimu, kako bi je preživjele, a neophodno je sprovesti mjere borbe protiv varoe. Postoji i mogućnost da na jesen unesu hranu od vreska ukoliko vrijeme bude u septembru i oktobru dobro, jer vrijesak cvjeta u septembru. Kažem, ako bi bilo fino vrijeme možda bi pčele mogle nešto da pokupe, a ako tako ne bude moraju se prihranjivati.

Slaković ističe da je borbu protiv varoe, ili kako kaže – krpelja, započeo odmah nakon što je izvrcao med.

– Stavio sam ljekove i to bi bilo do Nove godine. Posle toga ide oksalna kiselina. Zaštita protiv ove opasne bolesti mora se obaviti blagovremeno, jer ona prijeti da uništi pčelinje zajednice. Krajem oktobra ću pogledati da li što ima i kakvo je stanje. Recimo, prošle godine je taj period bio dobar, sada predstoji da sačekam i vidim šta će biti. Ako što bude ja ću izvrcati, ali moram prvo da ostavim pet do šest kila meda u košnici da bi do februara preživjele. Tada je neophodno da se stave pogačice da ne bi ostale bez hrane -priča on i dodaje da od polovine avgusta treba uraditi prihrnjivanje pčelinjih društava.

– Prihrana sa medom je najbolja. Mogao sam ja sam izvrcati još meda, ali ne bih smio da  ne ostavim dovoljnu količinu. Takođe se koristi i šećerni sirup, ili pogačice, ali one nisu dobre jer su velike vrućine. Pčelama takođe trebaju dovoljne količine vode. Važno je da ne troše onu količinu koja im je ostavljena. Zimski period u pčelinjem životu je jako važan, jer od njega zavisi opstanak legla – kaže on, i ističe da nije imao donacije od opštine ili države, ali da pčelari moraju da imaju premije kao i stočari.

– Imam registrovano poljoprivredno gazdinstvo i član sam barskog Udruženja pčelara. Naravno da ima i troškova. Recimo ja sam već izdvojio 70 eura za hemikalije za varou, pa za oksalnu kiselinu, a u januaru se obavlja dimljenje i suma poraste na preko 100 eura.Zato i kažem da nadležno ministarstvo treba da pčelarima da premije. Da kupujemo samo ono što nam treba.

Što se tiče cijene meda, kaže da ga prodaje po 20 eura.

– Nastojim to šta imam da bude kvalitetno. Ono što dajem svojoj djeci, to je i za mušterije. Narod nema para, a mogla bi cijena za tako kvalitetan med biti i veća. Ima i nižih cijena, ali je to u pitanju lažni med, koga je sve više na našom pijacama, nikako da se tom pojavom pobrinu nadležne inspekcije. To nije med, već kuvani šečer. Naravno da ti koji to prave i prodaju nisu pravi pčelari, jer tako nešto pravom pčelaru nikad ne bi palo na pamet – zaključuje naš sagovornik.