Svaki deseti građanin dao mito: Koverta u džep, država u ćorsokak

Slična iskustva imao je i svaki četvrti (26,2 odsto) korisnik usluga koje se pružaju u zdravstvenim ustanovama i svaki peti (23,3 odsto) građanin koji je bio u kontaktu sa policijom.

Svaki 10. građanin (10,4 odsto) je u prethodnih 12 mjeseci lično izvršio nezvanično, dodatno plaćanje određene usluge, dok je u 12 odsto slučajeva to uradio i neko iz domaćinstva, a među onima koji su u zadnjoj godini imali kontakt sa inspekcijom, više od četvrtine njih (28,9 odsto) tvrdi da su im predstavnici te službe tražili ili da su očekivali mito, pokazalo je istraživanje Centra za monitoring i istaživanje (CEMI).

Slična iskustva imao je i svaki četvrti (26,2 odsto) korisnik usluga koje se pružaju u zdravstvenim ustanovama i svaki peti (23,3 odsto) građanin koji je bio u kontaktu sa policijom.

– Ovo je ključni problem identifikovan u ovom istraživanju. Kada pitate osobu da li ste npr. u prethodnih 12 mjeseci bili u kontaktu sa policijom i među grupom ispitanika koja vam da potvrdan odgovor postavite potpitanje da li su u tim kontaktima policijski službenici tražili ili očekivali novac/poklon/ uslugu, dobijete rezultat od 26,2 odsto. To su konkretni pokazatelji prisustva korupcije u svakodnevnim situacijama. Kada vam četvrtina ispitanika sa ličnim iskustvom potvrdi takvu praksu, onda je jasno da se ne radi samo o percepciji, već i o realnim problemima u sistemu – kazao je Nemanja Stankov, šef Odjeljenja za istraživanje javnih politika u CeMI-ju, na konferenciji za medije na kojoj je predstavljeno istraživanja „Crnogorski koruptoskop“, koje je ta NVO sprovela u periodu od maja do juna ove godine.

Čak 79 odsto građana kazalo je da korupcija utiče na njihov svakodnevni život.

Istraživanje je pokazalo da građani smatraju da je korupcija najprisutnija u zdravstvenom sistemu (44,5 odsto), policiji (43,6 odsto), carini (42,8 odsto), inspekciji (40,7 odsto) i sudstvu (40,3 odsto).

– U najgore ocijenjenom sektoru, da je korupcija veoma prisutna u odnosu ljekar/pacijent smatra 39,8 odsto građana, dok je tog stava za odnos medicinska sestra (tehničar)/pacijent njih 26,1 odsto – pokazalo je istraživanje.

Građani smatraju da je korupcija u velikoj mjeri prisutna među političkim liderima (52,8 odsto), ministrima (47,7 odsto), lokalnim političkim liderima (45,4 odsto), poslanicima (44,1 odsto) i odbornicima (40,3 odsto).

Istraživanje je pokazalo da više od 70 odsto građana Crne Gore smatra da je korupcija uglavnom ili veoma prisutna u društvu. Stankov je kazao da posebno zabrinjavaju nalazi o društvenoj prihvatljivosti koruptivnog ponašanja. Iako je manji procenat građana (4,5 odsto) naveo da je uvijek prihvatljivo dati novac, poklon (8,5 odsto) ili učiniti uslugu (10,1 odsto), čak 18 odsto smatra da je ponekad u redu dati novac. Čak 38,1 odsto građana smatra da je u redu dati poklon, a 35 odsto da je u redu učiniti uslugu.

Trećina smatra da je nivo korupcije gori nego ranije

Rezultati istraživanja pokazuju da gotovo polovina građana – 46,7 odsto – ocjenjuje da se nivo korupcije u Crnoj Gori u prethodne četiri godine nije mijenjao, dok trećina (32,5 odsto) smatra da je situacija čak i pogoršana.

– Uprkos formalnom napretku i deklarativnoj političkoj volji za borbu protiv korupcije, percepcija građana je da se stanje nije popravilo – naprotiv, mnogi ga ocjenjuju gorim nego ranije – kazao je Stankov.

Prema istraživanju, 53,2 odsto ispitanika smatra da se slučajevi visoke korupcije ne procesuiraju dovoljno, dok tek 7,1 odsto vjeruje da se antikorupcijske mjere sprovode nepristrasno i dosljedno.

Kako je objavio PR centar, istraživanje pokazuje i da građani češće sami nude mito nego što im se ono izričito traži – naročito u sektorima obrazovanja, zdravstva, saobraćaja i administracije.

– I jedno i drugo je, naravno, neprihvatljivo, ali značajan broj građana – od svakog četvrtog u slučaju državnih službenika do gotovo svakog drugog u slučaju ljekara – smatra da je prihvatljivije samoinicijativno ponuditi mito, nego čekati da bude tražen – rekao je Stankov.

Izvor: DAN