Tragom tekstova iz starih novina: Dr Snežana Barjaktarović Labović o ishrani sportista
– Kada bismo svakome mogli da damo pravu količinu hrane i vježbanja, ni premalo ni previše, našli bismo najsigurniji put do zdravlja – Hipokrat, 460-377 pne.
Tekst napisan 2011. godine
Pravilna ishrana sportiste pozitivno djeluje na njegov sopstveni zdravstveni status, preventira nastanak povreda, održava optimalnu sportsku formu, kao i tjelesni sastav.
Prema riječima Dr Snežane Barjaktarović Labović, specijaliste higijene, tokom poslednjih 15 godina znanje iz oblasti ishrane sportista je dosta napredovalo.
– Osim globalnih preporuka, danas su dostupne i specifične preporuke vezane za vrstu sporta, kao i individualne preporuke namijenjene svakom pojedincu. Cilj je da se znanje iz oblasti ishrane sportista što više približi i prilagodi potrebama svakog pojedinca u odnosu na pol, starost, kulturu, okruženje… Međutim, veoma često se dešava da sportisti, a naročito oni koji nemaju stručni nadzor, bivaju više zbunjeni nego edukovani o načinu ishrane. Zapravo, sve je veoma jednostavno i tako treba i pristupiti problematici. Principe pravilne ishrane treba da poštuje svako od nas, ne samo sportisti. Kvalitet, kvantitet i oblik unijete hrane treba da odgovore složenim metaboličkim zahtjevima organizma, koji je izložen teškom fizičkom radu kakav je prisutan danas u sportu. Osnovni cilj pravilne ishrane jeste nadoknaditi sve što je utrošeno tokom vježbanja, i dovesti organizam u stanje koje je u skladu sa dobrim zdravljem, a pri tome postići što bolji sportski rezultat – kaže dr Labović.
Neke specifičnosti koje karakterišu ishranu sportista u odnosu na fizički manje aktivne ili neaktivne su daleko veće energetske potrebe, povećan metabolizm svih nutrisanata, kao i veliki gubitak tečnosti i elektrolita, prvenstveno znojem.
– Dok se dnevne potrebe za energijom kod sedenternih osoba kreću u rasponu od 2000-2800 kcal, potrebe za energijom sportista su daleko veće i dostižu vrijednosti od čak 9000 kcal dnevno (biciklisti). Energetski utrošak sportista je uslovljen intenzitetom, trajanjem, tipom fizičke aktivnosti. Specifičnost je, takođe, što utrošak energije vrhunskih sportista može biti izuzetno veliki u kratkom vremenskom periodu, čak 1500 kcal po času (finiširanje) – kaže ona i dodaje:
– Jasno je da se ovako velike energetske potrebe ne mogu zadovoljiti unosom neadekvatnih obroka, pošto bi varenje i iskorištavanje hrane bilo onemogućeno fizičkim aktivnošću tokom redovnih treninga i takmičenja. Rešenje za ovako bitan segment sportskih aktivnosti je planirana, balansirana ishrana, koja podrazumijeva unos visoko vrijedne, lako svarljive hrane.
Zahtjevi i poteškoće koje se javljaju u ovoj oblasti dobijaju posebno na značaju kada se zna da su veliki broj sportista mlade osobe u periodu rasta i razvoja.
– Dakle, ovdje je potrebno ishranom unaprijed obezbijediti rezerve nutrienata, nadokaditi ono što je potrošeno tokom treninga, ali takođe zadovoljiti i nutritivne potrebe vezova osjetljivi period života. Ono što se postavlja kao zahtjev u oblasti ishrane sportista jeste postojanje odgovarajućih preporuka dnevnog unosa, za sve nutriente. Ove preporuke bi morale biti u skladu sa nivoom dnevne aktivnosti, sa polom i uzrastom. Dnevni unos, takođe, mora biti usklađen sa fazama trenažnih procesa u kojima se sportisti nalaze (pripreme, takmičenje, oporavak i dr).
Energetska potrošnja zavisi od vrste sporta i trajanja takmičenja
Prema riječima dr Labović, energetska potrošnja zavisi od vrste sporta i trajanja takmičenja, te može biti različita, što znači da se za svaku sportsku disciplinu mora posebno planirati ishranu na osnovu izračunatih energetskih potreba svakog pojedinca.
– Tokom intenzivnih fizičkih aktivnosti troše se rezerve glikogena iz jetre i mišića, kao i masti iz masnih depoa. Proteini se intenzivnije razgrađuju, zbog metaboličkog i mehaničkog stresa. Takođe, usled intenzivne produkcije toplote prisutna je velika produkcija znoja, te kod neadekvatne nadoknade nutrienata, tečnosti i elektrolita postoji mogućnost dehidratacije i drugih poremećaja zdravlja.
