U porodici Ilije Klisića vino i vinogradarstvo tradicija

Kad vino uđe čovjeku u krv, i kada krenete da se bavite vinogradarstvom, jednostavno nema nazad…Podneblje Crmnice je bogom dato za odgajanje vinove loze i vinogradarstvo. Klisići se od davnina bave jedino tom granom poljoprivrede. Naravno, ima boljih i lošijih godina, ali sve i da ne budem imao nikakvu računicu, vina će i dalje biti u mom podrumu.

Ovako govori Ilija Klisić, koji je, inače, gotovo pa sinonim za crmničko vino.

Generacije njegovih predaka su na porodičnom imanju u selu Limljani uzgajale vinovu lozu i pravile vina i rakije, a on je od malih nogu učio od oca o vinogradarstvu i vinarstvu.

Trenutno je u njegovim vinogradima, na više od četiri hektara, zasađeno oko 11.000 čokota loza.

– Od oca sam naslijedio oko 1.000 čokota, a zatim sam ja zasadio oko devet do deset hiljada. Prošle godine sam, zbog nemogućnosti održavanja, a i mojih godina, taj vinograd koji sam naslijedio od oca raskrčio, tako da je ostalo oko 10.000 čokota različitih sorti vranac, kaberne, kratošija, merlo, musket, tamjanika…

Ilija godišnje proizvede oko 20.000 flaša vina. I sve to isključivo od svog grožđa.

– Vinograd i vino traže svoje vrijeme, a imam podršku i sinova, što mi omogućava da nastavim porodičnu tradiciju. Vinogradi takođe hoće slugu, a ne gospodara.

Kad je u pitanju prodaja, on kaže da ima problema koji utiču na nju.

– Prodaja stagnira ne samo za vina, već i za ostale proizvode. I to što crnogorsko društvo odbija istočno tržište je za nas vinare takođe velika katastrofa. Kad kažem istočno tržište,  mislim na Ruse, Bjeloruse, Ukrajince, Poljake, Slovake, Čehe… Sve su to bili dobro gosti za sva naša vina, jer su znali da prepoznaju kvalitet. Znaju da se druže, da popiju i da plate. Ja sam na godišnjem nivou u svom podrumu prodavao i uzimao 15.000 eura, plus što sam prodavao svim većim marketima, ponešto i na sajmovima. Sad nemamo njih, već neke druge goste. Ništa tu nije loše, ali oni danas dolaze maksimum do tri dana. U prolazu su, dođu avionima i kad se vraćaju u svoju zemlju oni mogu da unesu jednu flašu vina. Zato je malo koristi od takvih gostiju – kaže Klisić i dodaje:

– Moramo da shvatimo da niko od nas nije nikome konkurencija, jer su naše prozivodnje male. Crnogorski vinari treba da izbiju taj tabu iz glave. Volio bih da u mom kraju ima još vinarija, jer bi tako lakše doveli turiste.  Moramo da idemo na kvalitet i da probamo da veći dio svog vina prodamo turistima.

Klisić je nedavno učestvovao na 28. Festivalu vina i ukljeve.

– Ja sam od prvog festivala prisutan. Ove godine osvojio sam tri srebrne medalje za bijelo, roze i crveno vino vranac. Naravno da sam zadovoljan. Ja sam učio od oca, sad sinovi od mene, i nadam se da će oni nastaviti – kaže on i nastavlja:

– A ovo je, inače, jedan od prvih takvih festivala u Crnoj Gori. To je naš ponos i mogućnost reklame za Crmnicu i naše proizvode, našu opštinu, obalu, Skadarsko jezero. Sve se pokazalo dobro, mada bi možda trebalo opredijeliti još jednu vinsku manifestaciju, kao neki salon vina recimo. Tako i razmišljamo… Negdje prije otvaranje turističke sezone, zajedno sa TO Bar. U maju mjesecu. Kako ja razmišljam, to bi bio pravi pogodak i prilika da mladi ljudi počnu da se bave vinarstvom, da se vrate selu i nastave da rade ono što smo mi započeli. To bi bilo dobro i za Crnu Goru i poljoprivredne proizvođače. Takođe, ulaskom u EU poželjno bi bilo da napravimo na stotine hektara vinograda, jer kad se tamo nađemo to što imamo ostaje, ne možemo ništa više saditi, čak će se samo smanjivati količina.

Na pitanje što najviše muči crnogorske vinare, Klisić kaže:

–Trenutno je to najviše prodaja, ali i radna snaga. Nema je po selima, ostali su samo stariji ljudi. A nema mladih koji bi radili. I one koje nađeš dnevnice su visoke i velike su cifre kad se sve izračuna. Međutim, ima nas koji nećemo da kupujemo grožđe, već da držimo naše vinograde. Za razliku od onih koji kupuju grožđe, mi stavimo etiketu da je to vino iz Crmnice i naših vinograda, a ne da kupujemo grožđe iz Kosova i Makedonije.

Po završetku proizvodnje ponosno stavimo etiketu da je to crmničko vino. Nije dobro kupovati grožđe a isto staviti etiketu da je to crmničko vino. Nadam se da to neće dugo trajati. Takođe, problem je što mladi neće da se vraćaju selu jer im se ne isplati.

Vinarstvo je vrlo specifičan poziv, kaže Ilija jer morate da ga volite, a idealno je ako od njega možete i da živite.

•