U porodici Marković berba grožđa i pečenje rakije u društvu malog unuka nezaboravno iskustvo

Ovogodišnja berba grožđa u vinogradu Ratka Markovića, u crmničkom selu Brijege, ostaće kao uspomena do kraja života za njegovu porodicu. Prvi put je ovakvoj atmosferi, pjesmi, šali i smjehu, prisustvovao Ratkov unuk, devetomjesečni Konstantin.

Kako kaže Ratko, zbog prisustva unuka bila je ovo najuspješnija, najslađa, najljepša i najbogatija berba ikad, koja je protekla u velikoj radosti.

– Predivno, nezaboravno iskustvo, i prilika za stvaranje posebnih porodičnih uspomena. Svaka berba je drugačija od prethodne, postoje razlike, ali je cilj isti – uspješno ubrati zrelo, zdravo grožđe i unijeti ga u vinariju što prije, u najboljem mogućem stanju. Svi prisutni su uživali čarima berbe. Sa oko 600 čokota ubrano je oko 750 kilograma grožđa.

Nakon berbe grožđa, pa preko vrenja, Marković je stigao i do pečenja rakije, u bakarnom kazanu u krugu svoje kuće.

– Pečenje rakije je tradicija naše kuće, još od djeda. Nastavio sam ja, pa sin Dejan, a sad imamo i Konstantina, koji je jako mali prisustvovao svim poslednjim događajima, i bio čak pored kazana. Ne odustajemo od svega, a do kada ćemo i koliko, ne znamo. Ipak svemu treba veliko prisustvo i trud. A što je najspecifičnije, mora biti higijena na visini kod otakanja, skladištenja u burad, pečenje rakije. A za vino posebno – kaže Ratko.

Kao i svaki ozbiljan posao, što pečenje rakije svakako jeste, mnogi vinogradari  obavljaju ga u društvu. Jer, komšija rado svrati da pomogne i proba nov proizvod.

– Nastojim da na prostoru oko kazana budem sam. Dešavalo mi se kad je neko prisutan da se zapričamo i da zaboravim naredni potez. Međutim, moj sin uveče pravi pravu gozbu. Tako je bilo i ove godine, na distanci od kazana i dalje od mene. Okupili su se kumovi, prijatelji, porodica, rođaci, sjedjeli uz piće, menzu, pjesmu, šale… Prepričavale su se porodične priče, prenošenje znanja s koljena na koljeno. I ja se pridružim kad obavim i završim planirano, kad i poslednja kap izađe iz kazana od 120 litara, koji koristim u poslednje tri godine.

Rakija je odložena u staklene boce, a vino uskladišteno u rosvajno posuđe deset dana.

– Narednog vikenda će biti pretakanje i u drvenu burad, tako ja praktikujem da 50 dana odstoji, i posle ide mala gramaža vinobrana, u prvoj turi tih 50 dana, i vino je prije nove godine spremno za upotrebu.

Ratko je, ipak, dozvolio da autor ovog teksta uz njega bude kod kazana, i nismo ni primijetili koliko je vrijeme brzo proletjelo. Naš domaćin je objašnjavao da ,,vesela mašina” ne djeluje toliko komplikovano, kao ni procesi koji se odvijaju u njoj. Sve se to odvijalo pod njegovim budnim okom, i sve te radnje oko kazana su izgledale interesantno.

Nema sumnje da će ova Ratkova rakija biti za čistu desetka. Na kraju smo se razdvojili uz riječi svaka čast domaćine.