Vinogradar Ilija Klisić: Tržište zasićeno stranim vinima
Čini se da su obećanja nadležnih institucija posvećena promociji i afirmaciji poljoprivrednih proizvođača sa područja Crmnice, sa posebnim akcentom na vinogradarstvo, samo mrtvo slovo na papiru.
Vinogradar Ilija Klisić kaže da bi nadležne institucije trebale da stanu uz njih. Lokalne, ali i državne, a prije svih Ministarstvo poljoprivrede.
– Mi ne možemo da prodamo ono što proizvedemo, jer je tržište zasićeno stranim vinima, nekim koja su čak ispod cijene. Puno je tržište vinima iz „Plantaža”, a u pitanju su vina od tri ili četiri eura i to sad prolazi – kaže Klisić i nastavlja:
– Nažalost, nema ministra poljoprivrede unazad 20 godina koji nije napravio vinariju, i to sa ulaganjima i do milion eura. Ali je čudno to što neki od njih nemaju nijedan čokot vinove loze, iako prave silne vinarije. Ne znam o kakvoj se to zaradi radi, moguće čak i da je neko pranje novca. Evo vidimo šta se dešava ovih dana, hapšenja određenih ljudi, mediji bruje o tome, a to je problem koji se i nas tiče, koji na nas utiče.
Vlada je, kaže on, uvela akcize na mirna vina.
– Na nas mlade proizvođače to ne utiče mnogo i ne znam zašto se digla tolika buka, jer je u pitanju mali novac. Vjerovatno da će to uticati na velike proizvođače. Ako mi proizvodimo i imamo sopstvenu proizvodnju, onda nije problem da mi državi dajemo to što ona traži. To su, ponavljam, mala sredstva, ali moram reći i da bi bilo dobro da se nadležne institucije pozabave nama. Da država i lokalna samouprava stanu uz nas, a ne da sve ostane na obećanjima.
Klisić je, ističe, nezadovoljan poslednjom berbom.
– Poslednje dvije godine imam malo problema koji se javljaju u vinogradu, mada to nije ništa strašno. No, plašim se da nama malim proizvođačima prijeti fijasko. Krenuli smo sa puno optimizma, bio je to bum na početku, otvorene su mnoge vinarije, napravljena gazdinstva… U barskoj opštini ih je veliki broj, ima ih koliko sam čuo oko 160. Odjednom su svi počeli da se bave poljoprivredom, a kad se malo zagrebe po površini malo je onih koji se time ozbiljno bave, izmiruju obaveze prema državi kao mi, itd… Nama je vinogradarstvo i plasman proizvoda na neki način prioritet, ali nismo zadovoljni jer imamo konkurenciju sa strane, mislim na uvoz, ali i od naših firmi – kaže on i dodaje:
– Oni lako prodaju to što imaju, a mi moramo za svaku flašu koju prodamo da pišemo fakturu, ili, ako je prodamo nekom od trgovačkih lanaca ili restorana, da platimo akcizu unaprijed. Isto to važi i za rakiju. Mada je mali broj proizvođača žestokih alkoholnih pića. Proizvodim ja, a mislim da u cijeloj opštini to rade još dvoje ili troje ljudi, koji su registrovani i imaju žestoka pića u prometu. Iz velikog iskustva kažem da svi mi koji radimo legalno imamo problema sa svih strana.
Prema njegovim riječima, Udruženje vinara i vinogradara „Crmninički vranac” je u međuvremenu napustio jedan broj članova.
– I još mnogi su najavili napuštanje udruženja. Mislim da to nije dobro. Vino i luk su crmnički brend, ali i brend barske opštine. Crmnički vranac je poznat i priznat u svijetu. Zar onda ne bi trebalo da lokalna uprava i država obrate više pažnje? Sva druga vina, koja dolaze sa strane, treba zabraniti na našem tržištu. I treba staviti akcenat na domaća vina, naša vina.
Naše udruženje je uspjelo da dobije brend – kaže on i ističe da su to problemi koji prate vinare iz Crmnice na svojim gazdinstvima.
Protekla sezona je slabija i do 20 procenata u odnosu na prethodno.
– Kod nekih domaćina možda čak i više. Tako da niko ko se bavi ovim ne može biti prezadovoljan. Ali u svakom slučaju nešto se zaradilo, i pored toga što je bilo malo turista iz istočnih zemalja. A upravo oni su vrlo platežni turisti. Nas su mahom posjećivali gosti „u prolazu”. Dođu avionom u Hrvatsku ili Albaniju, recimo, i onda posjete i Crnu Goru, a nakon toga se vraćaju. Ostanu kod mene jednu do tri noći maksimalno. Uzmu flašu vina ili rakije, jer ne mogu više ni da unesu u avion. Ranije smo imali goste iz istočnih zemalja, koji su na crnogorskom primorju imali nekretnine. Oni kupe vino, odnesu sa sobom i ostaju po 10-15 dana, nekad i više, možda čak i cijelo ljeto. Ono što nije dobro za nas domaćine jeste taj smanjen broj noćenja. Kod mene je to čak i 50 odsto manje nego lani, mada ja imam samo dva apartmana i vinariju. Mnogo je ljudi koji su uzeli kredite, ali ne znam kako će ih vratiti sa tako smanjenim brojem noćenja?
Klisić podsjeća da je nedavno u hotelu u Virpazaru upriličen Salon crmničkih vina.
– Nismo imali pomoć ni od koga, već je jedan naš kolega sve odradio sam iz svojih ličnih sredstava. Lijepo je to bilo i nastojaćemo da postane tradicija. Nije bilo mnogo posjetilaca, jer nije ni medijski dobilo posebnu pažnju – kaže Klisić.
