Milatović, Spajić i treći čovjek

„Dvojica ambicioznih momaka, reformista, čija imena do skora niko nije znao, iznenada su osvojili vlast u Crnoj Gori. Bili su prijatelji i saborci. Kako nijedan vladarski kanabe nije dvosed, među njima raste netrpeljivost jer će jedan morati da sedi na zemlji“

Školovan na najprestižnijim ekonomskim univerzitetima u Japanu, gde je izučavao ekonometriju i finansije, Milojko Spajić kao da je za izborni predmet uzeo – harakiri. Ili ga je povratak u Crnu Goru podsetio na taj drevni japanski običaj. Tri meseca posle parlamentarnih izbora, kao mandatar za sastav nove vlade još ne može da sklopi skupštinsku većinu, pa je jedna od najvećih dilema ko zaista vuče političke konce u Crnoj Gori. U to nisu sigurni ni najveći kockari za stolom u nekom od kazina poređanih duž obale, koji će lakše pogoditi broj gde će se zaustaviti njihova kuglica, nego identitet istinskog gospodara zemlje Brda i Primorja.

Da li je to predsednik Jakov Milatović? Da li je to mandatar Spajić? Ili možda treći čovek? Možda je to Dritan Abazović, koji se nalazi toliko dugo kao premijer u tehničkom mandatu, da je njegova kosa – dizajn dritanka – počela da sedi.

Mediji naklonjeni Milu Đukanoviću forsiraju Spajića, pa se stiče utisak da se Milov politički slobodan pad protivi svakoj sili gravitacije, ali ta opcija je malo verovatna, iako se stiče utisak da je Spajić zapravo Milov skriveni favorit. Ta opcija je malo verovatna, mada potcenjivati Mila podrazumeva apsolutno neznanje o politici, životu i kursevima za lebdenje u crnogorskom univerzumu.

Istovremeno, mediji pod Đukanovićevom kontrolom predsednika Jakova Milatovića povezuju sa Aleksandrom Vučićem, dakle sa Beogradom, što bi se moglo protumačiti da su Andrija Mandić i Milan Knežević bili samo trkački zečevi, koji su davali ubrzanje Jakovu kod crnogorski naklonjenog biračkog tela. Ova teorija je takođe preterana, jer mnogi skloni teorijama o identitetu trećeg čoveka pominju upravo Dritana kao istinskog broja jedan koji u modnoj kolekciji ima dve kravate. Jedna je kraća i njome Dritan vezuje svoj vrat za Šestu flotu u Jadranu. Druga je mnogo duža i dobacuje do nekoliko lokacija u Beogradu.

Te teorije donekle potkrepljuje nedavni misteriozni let Jakova Milatovića. Kada je nedavno boravio u službenoj poseti Zagrebu, predsednik Jakov nije mogao da koristi službeni avion Vlade Crne Gore zbog redovne obuke pilota, pa je iznajmljen avion kompanije koja je u suvlasništvu vlasnika Pinka Željka Mitrovića. Jakov je na zagrebački aerodrom „Franjo Tuđman” izašao iz aviona koji je na repu imao srpsku trobojku, što domaćine i članove hrvatskog počasnog voda nije preterano oduševilo.

Otuda je i nastala analogija o Jakovu i Milojku, kao novom Momiru i Milu, jer su obojica lideri iz Pokreta „Evropa sad”. Ali kako protumačiti ko je novi Milo, a ko Momir, kada je Spajić bio prvi čovek i kandidat za šefa države, sve dok se pred izbore nije otkrilo da je upravo on taj koji ima srpsko državljanstvo. To je bio razlog zašto je Jakov iznenada iskočio sa klupe za rezerve i pobedio Mila.

Ali, kako je „Evropa sad” i pod Milojkovim vođstvom osvojila najviše glasova, činilo se da su sve kockice sklopljene. Ponovnim okupljanjem avgustovskih pobednika koje je blagosiljao pokojni mitropolit Amfilohije, plus manjine, Spajić bi stvorio moćnu većinu u parlamentu kakvu nije imao Milov DPS u vreme najveće moći i odavno formirao vladu koja bi se četiri godine posvetila isključivo reformama i konačnom izlasku iz postmilovog doba.

Tu ideju forsira predsednik Milatović, ali ponašanje Spajića je krajnje politički neobično, jer kao da ne zna šta će sa vlašću koja mu je pala u ruke. Digitron mu daje dobitnu kombinaciju, ali Milojko odbacuje matematiku i logiku, pokušavajući da sklopi tanku većinu, što ga dovodi u poziciju siromašnog momka koji odlučuje da starletu odvede na letovanje u Sutomore, ponudivši joj da svake večeri gledaju u zalazak sunca i večeraju paštetu iz konzerve. Jedan od razloga za takav odloženi harakiri jeste taj što se mandatar oslanja na savete nemačkog ambasadora u Crnoj Gori, o čemu uveliko pišu najobavešteniji ljudi u Crnoj Gori, pa više i ne predstavlja trač. Drugi razlog može biti taj što Spajić, za razliku od smirenog Jakova, politiku shvata isuviše lično i sklon je osvetoljubivosti, što se pre svega odnosi na Dritana, koji mu je pred izbore namestio aferu „Do Kvon”, međunarodnu triler sapunicu o južnokorejskom kralju ktriptovaluta koji je proneverio 40 milijardi dolara. Paradoksalno je da ta afera nije uzdrmala Spajića i smanjila mu popularnost pred izbore, ali da ga sad, dok se čini kao da plovi na mirnom moru, negde, na tirkiznom Jadranu, čeka ledeni breg.

Interesantno je ponašanje premijera Dritana Abazovića koji je u tehničkom mandatu uveliko prešišao sve moguće rokove trajanja. Nonšalantno hapsi moćne Milove igrače, ali dobro obaveštene ptičice iz Crne Gore kažu mi da je njihov utisak kao da se još nije uključio na maksimum u sprečavanje Spajića da napravi novu vladu. Naime, sumnjaju da Dritan drži keca u rukavu protiv Spajića, koji čuva za samo finale i koji će izbaciti uoči eventualnog formiranja vlade.

Još jedna stvar je indikativna. Jedini koji upadljivo ćute su demokrate Alekse Bečića, za sada sigurnog Spajićevog koalicionog partnera. Sav teret pregovora, Bečić je svalio Milojku na leđa, kako ne bi pretrpeo nikakvu štetu. Mudro, Aleksa, mudro. Ako Spajić uspe, demokrate će dobiti više nego što su se i nadale. Ako Spajić ne uspe, niko se neće ni setiti da okrivi njih, pa će ih se rado setiti ako se formira drugačija većina.

U ovom momentu, dva scenarija su najverovatnija: Milojko će ipak sklopiti slabu većinu u parlamentu, sa 41 ili 43 poslanika, što bi značilo da će protiv sebe imati ubitačnu opoziciju: Andrijinu i Kneževićevu partiju „Za budućnost Crne Gore”, dakle iskusne srpske političare koji deluju po dubini, potom osokoljeni DPS, u koga će Milo gledati kao eliksir mladosti, i URU, čiji je lider Dritan Abazović držao sve poluge moći u tajnoj službi i policiji, omiljenim igračkama svakog čestitog Crnogorca. Kako je Dritan Albanac građanista, razumeće ovu igru reči.

Međutim, druga takođe realna mogućnost jeste da Milojko Spajić ipak ne sastavi vladu, jer su ljudi iz „Evrope sad” sve nervozniji, očekuju ministarska mesta i ostale insignije vlasti, a kako se sagi o formiranju vlade ne nazire kraj, mnogi razočarani se prijavljuju za audijenciju kod onoga koji je tu vlast učvrstio. To je kabinet Jakova Milatovića.

Dakle, na Balkanu ništa novo. Dvojica ambicioznih momaka, reformista, čija imena do skora niko nije znao, iznenada su osvojili vlast. Bili su prijatelji i saborci. Kako nijedan vladarski kanabe do sada nije postao dvosed, među njima postepeno raste netrpeljivost jer će jedan morati da sedi na zemlji. Dok njihova nervoza raste, nisu ni svesni da njihovim sudbinama upravlja neko treći. Ima jedan dobar narodnjak koji dobro objašnjava ovakve situacije.

Autor: Aleksandar APOSTOLOVSKI