Tajkunske firme se bogate na račun države

Primorski Portal 14.01.2023 20:05

Zbog na­či­na na ko­ji se di­vlji ko­pa­či šljun­ka i pije­ska go­di­na­ma bo­ga­te uni­šta­va­ju­ći  pri­rod­na do­bra dr­ža­ve Crne Gore, za­slu­žu­ju da ih na­zo­ve­mo šljun­kar­skom ma­fi­jom. A na­čin na ko­ji se dr­ža­va od­no­si pre­ma ne­le­gal­nom šljun­ka­re­nju, upor­no ne re­ša­va­ju­ći pro­ble­me u ovoj obla­sti i pored javnih apela predsjednika Borda direktora Regionalnog vodovoda prof. Zorana Lakušića, ne mo­že se na­zva­ti dru­ga­či­je ne­go za­bi­ja­njem gla­ve u pije­sak, navodi  Radko Garčevi­ć funkcioner DNP Budva

– Ru­še­nje mo­sto­va i nad­vo­žnja­ka, pro­bi­ja­nje na­si­pa ko­ji šti­te od po­pla­va, ugro­ža­va­nje iz­vo­ri­šta pi­ja­će vo­de, traj­no uni­šta­va­nje riječ­nih ko­ri­ta i pri­o­ba­lja, te us­kra­ći­va­nje dr­žav­nog bu­dže­ta za mi­li­o­ne eura ne­pla­će­nih na­dok­na­da, sa­mo su ne­ke od po­slje­di­ca ne­le­gal­nog is­ko­pa­va­nja pije­ska i šljun­ka na oba­la­ma rijeka Morače, Lima, Cijevne stim što ni ostali vodotoci i riječna korita u Crnoj Gori nisu ostali netaknuti.

Šlju­nak i pije­sak iz riječ­nih ko­ri­ta pred­sta­vlja­ju jav­no do­bro Crne Gore. U bi­zni­su u ko­jem se, i kad se, po­slu­je po za­ko­nu, okre­ću ogrom­ne pa­re (prema podacima Centra za zaštitu i proučavanje ptica , iz korita rijeke Morače do sada je izvađen  šljunak ukupne vrijednosti 138 miliona eura te da je potrebno minimum 100 godina da dođe do potpunog prirodnog oporavka korita Morače nakon dugogodišnje eksploatacije šljunka), na­dok­na­de dr­ža­vi su – mi­ni­mal­ne, saopštio je Garčević.

S dru­ge stra­ne, ističe Garčević, po dr­ža­vu mno­go ve­ću opa­snost pred­sta­vlja­ju na sto­ti­ne di­vljih ba­ge­ri­sta ko­ji se vo­de de­vi­zom „ko­paj i bje­ži”. I pored toga što i ptice na granama znaju koje se tajkunske firme obogaćuju na  štetu dražve. Oštri­ca prav­de u  Crnoj Gori se „za­lije­tela”, ali ni­je ni okr­znu­la one ko­ji se bo­ga­te ne­le­gal­nom eks­plo­a­ta­ci­jom šljun­ka. To­ko­vi ogrom­nih su­ma nov­ca za­ra­đe­nog ne­le­gal­nom eks­plo­a­ta­ci­jom šljun­ka ta­ko­đe su ne­po­zna­ni­ca, pa mno­gi oprav­da­no za­klju­ču­ju da se nji­me i ku­pu­je ću­ta­nje dr­ža­ve, ko­ja već pre­du­go ne uspije­va da iz­na­đe me­ha­ni­zam bor­be pro­tiv ove vr­ste kri­mi­na­la.

Jedan od rijetkih glasnogovornika u borbi protiv ekocida je prof. Zoran Lakušić, koji se i pored raznoraznih udara i prijetnji  kako javnih tako i tajnih  odgovorno odnosi prema očuvanju vodoizvorišta. Kvazi patriote, saradnici bivšeg režima očigledno smatraju da im niko ne smije stati na put i da imaju naslijeđeno pravo da i dalje pljačkaju prirodna dobra Crne Gore, a da pritom nadležni, u liku predsjednika Borda direktora Regionalnog vodovoda a što direktno spada u okvir njegovih osnovnih ingerencija na funkciji na koju je izabran, ne smije da se bavi svojim poslom.

Ak­tiv­no­šću ne­le­gal­nih ko­pa­ča ugro­že­na su ne sa­mo oba­le rije­ka, već i obli­žnja na­se­lja. Kon­vo­ji ka­mi­o­na na­to­va­re­nih pije­skom uni­šta­va­ju pu­te­ve, če­sto iz­gra­đe­ne iz sa­mo­do­pri­no­sa lo­kal­nih za­jed­ni­ca. Me­đu­tim, po­sred­na šte­ta ko­ju di­vlji ko­pa­či na­no­se gra­đa­ni­ma Crne Gore, ne­po­vrat­no uni­šta­va­nje eko­si­ste­ma na­ših rije­ka, da­le­ko je ozbilj­ni­ja od one fi­nan­sij­ske. Na naj­u­gro­že­ni­jim lo­ka­ci­ja­ma se za­ti­re cje­lo­kup­na flo­ra i fa­u­na. Ne­sta­ju bilj­ke, ri­be i di­vljač, a iza te­ških ba­ge­ra osta­ju kra­te­ri ko­ji se pre­tva­ra­ju u di­vlje de­po­ni­je. Ožilj­ci na oba­la­ma rije­ka u Crnoj Gori su ta­kvi da je ne­vje­ro­vat­no da to ni­ko­ga iz državničkog aparata ne pod­sti­če na ozbilj­nu ak­ci­ju, zaključio je Radko Garčevi­ć funkcioner DNP Budva