Trgovcima i proizvođačima jeftinije da bace hranu nego da je doniraju siromašnima?

Čak jedna trećina ukupne proizvedene hrane se baca , prema podacima Ujedinjenih nacija.  Ovi podaci su  poražavajući u odnosu na broj ljudi koji žive na rubu siromaštva.

Iz NVO „Banke hrane Crne Gore” upozoravaju da je u Crnoj Gori   slična situacija. Crna Gora nije učinila ništa po pitanju smanjenja bacanja hrane na čemu Banka hrane  insistira čitavu deceniju.

-Potrebno je ovo pitanje zakonski regulisati, a onda uvesti sistem po kojem bi hrana  bezbjedno  i u ispravnom stanju bila prosleđena onima kojima je potrebna. To je jedan način za umanjenje siromaštva i smanjenje  zagađenosti prirode, naveli su iz Banke hrane Crne Gore.

Najviše hrane baci se u domaćinstvima,  ali nije zanemarljiva količina bačene hrane   i  u trgovinama koji hranu na policama drže do zadnjeg dana isteka roka trajanja i ne uzimaju u obzir ranije donacije; roba prije isteka roka trajanja je jeftinija ali i dalje donosi profit. Što se ne proda, završi u kanti za smeće.

-Nije mala količina bačene hrane u restoranima i hotelima koja bi mogla da se donira ugroženima. Kada  bi se hrana bolje rasporedila  odnosno ako  bi građane, trgovačka i hotelska  preduzeća  potstakli na donacije i pomoć siromašnima, za šta mogu poslužiti Socijalne prodavnice za koje se Banka hrane bori skoro deceniju,  siromašni bi imali više pomoći a  svi bi  zajedno bolje štitili živitnu sredinu.  No postoji  i dalje prepreka u našem sistemu  a to je PDV na  doniranu  hranu , zbog čega je brojni trgovci i proizvođači odlučiju da   hranu  bace jer je jeftinije, navode iz Banke hrane.

Najviše hrane se baca tokom organizacije raznih velikih događaja, svadbi, krštenja i praznika.

-Velike količine hrane preostane i ona nerijetko  završi na otpadu.Ta hrana bi lako mogla da ode siromašnima, preko Narodnih kuhinja, socijalnoh prodavnica i organizacija koja brinu o  socijalno ugroženima, kada bi postojao zakon koji to reguliše i firma koja bi se ovim poslom bavila. Njen  zadatak bio bi da provjeri  ispravnost viška hrane, da je zapakuje u adekvatne posude i proslijedi  ugroženima.Neisplativost, nepostojanje adekvatnog sistema koji bi omogućio ugostiteljima, trgovcima, uvoznicima… da predaju otpad od hrane , nedostatak svijesti o štetnosti ove vrste otpada su neki od razloga zbog kojih se kanta za smeće i dalje čini kao najbolje rešenje, kažu u saopštenju iz Banke hrane u kome ističu:”Mi nemamo  ni neophodnu infrastrukturu, uključujući posebne kante i vozila potrebna za sakupljanje i tretman tog otpada”

Bacanje hrane jedan je od većih problema sa kojima se suočava čovječanstvo danas. Procjenjuje se da se baca, ili gubi oko trećina celokupne globalno proizvedene hrane.Baca se hrana u kante, dalje ide na deponiju, a odatle, tokom razgradnje, emituje opasne gasove staklene bašte i zagađuje površinske i podzemne vode.

 U Crnoj Gori se, prema izvještaju Ujedinjenih nacija, programa za zaštitu okoline, najviše se  hrane baca u poređenju sa državama bivše Jugoslavije, s obzirom na broj stanovnika.

Sve veći broj država zakonski obavezuje trgovine i ugostiteljske objekte da ne bacaju hranu, već da je doniraju onima kojima je potrebna. U Crnoj Gori ne postoji ovakav zakon.

Bacanje hrane ne znači samo da je ta hrana bačena, bačeni su i novac, voda, energija, zemljište i transport.

Bacanje hrane doprinesi i  klimatskim promjenama. Bačena hrana često se otprema na deponije, gdje se ostavlja da trune i proizvodi metanski gas.

Bacamo hranu koja bi mogla nagraniti gladne

Iz Banke hrane ističu da  imamo hranu koja bi mogla da nahrani gladne, a umesto toga je bacamo na deponije gde truli i zagađuje životnu sredinu

Francuska je postala prva zemlja na svetu koja je obavezala supermarkete veće od 400 kvadratnih metara da potpišu ugovore o donacijama neprodate hrane sa dobrotvornim organizacijama. Kod nas i dalje sve zavisi od lične inicijative i društvene odgovornosti trgovačkih lanaca.

Šveđani su veoma ekološki orijentisani i samo 1 odsto smeća se odlaže, a čak 52 odsto se koristi za proizvodnju energije, a 47 odsto se reciklira. Štaviše, kompanije koje proizvode energiju od otpada uvoze otpad iz okolnih zemalja.

 U Crnoj Gori se 1% otpada reciklira podaci su Monstata  za 2020. godinu