Učenici nemaju strpljenja da fokusirano prate nastavu, nastavni programi se prepolovili

Sonja Jovanović 01.01.2023 20:57

Djeca danas nemaju strpljenja da nastavnike strpljivo i fokusirano prate 45 minuta, jer su navikli da informacije dobijaju jednim klikom, jednim skrolom, kaže pijanistkinja Ana Vukazić, prof. klavira i korepeticije u muzičkoj školi „Petar II Petrović Njegoš“ u Baru. U novoj epizodi „Melos“ podkasta, Vukazić govori o obrazovnom sistemu, sopstvenom muzičkom obrazovanju, te izazovima sa kojima se umjetnici danas suočavaju.

Ana Vukazic započela je svoje muzičko obrazovanje u muzičkoj školi „Petar II Petrović Njegoš“. Srednju muzičku školu nastavlja u Kotoru, nakon čega, kako sama kaže, „sticajem nekih okolnosti, slučajnih ili ne“ upisuje Fakultet umetnosti na Prištinskom univerzitetu sa privremenim sjedištem u Kosovskoj Mitrovici, u Zvečanu.

„U Zvečanu su bile tri akademije – likovna, muzička i dramska. Ideja je bila da tu provedem godinu dana, pa da se prebacim na neku drugu akademiju, međutim, ja sam toliko bila zadovoljna profesorkom u čijoj sam klasi bila i generalno rpofesorima koji su predavali an tom fakultetu, koji su toliko bili požrtvovani i tu za nas da nam se nađu u svakoj situaciji… Ta odluka se najmanje svidjela mojim roditeljima, to je bio jako turbulentan period. Ali, s druge strane, ta volja, želja, ambicija za muzikom, za obrazovanjem, me je negdje sačuvala tu gdje sam bila. Toliko sam upoznala divnih ljudi sa kojima i dan danas održavam prijateljski odnos“, kaže Vukazić, koja nakon studija nastavlja usavršavanje i upisuje specijalističke studije na Fakultetu umetnosti u Beogradu.

Nedugo nakon završetka studija, Vukazić započinje sa pedagoškim radom, i trenutno radi kao prof. klavira i korepeticije u muzičkoj školi „Petar II Petrović Njegoš“ u Baru. Govoreći o razlikama između školovanja danas i prije dvije decenije, Vukazić kaže da je razlika evidentna, posebno u dijelu posveenosti i fokusiranosti učenika.

„Kada sam završila studije, imala sam sreću da odmah počnem da radim. Ali, to je trenutak susreta sa realnošću kada Vam se sruše iluzije da zapravo nećete koncertirati svaki dan, puniti svjetske koncertne dvorane, nego počinejte da radite i to je jedna nova odgovornost. Brzo sam se prilagodila toj situaciji i razvila pedagošku ljubav. U tom trenutku, kada sam došla i počela da radim, susrela sam se sa jednom situacijom koju nisam očekivala i koja nije bila takva onda kada smo mi bili đaci te muzičke škole i zapitala sam se – šta je to dovelo do toga da se toliko obrazovni sistem uruši? Drugačija su vremena sada, u odnosu na taj period, na te devedesete, ali svakako da je do ove problematike velikim dijelom došlo zbog velike upotrebe telefona i uopšte pametnih uređaja. Vidim da je tu njima jako poremećan pažnja i koncentracija. Oni nemaju strpljenja da vas prate 45 minuta, da vas strpljivo, fokusirano prate, jer su navikli da informacija dobijaju jednim klikom, jednim skrolom, a muzika nije takva. Učenje instrumenta je jedan proces, koji iziskuje vrijeme, strpljenje, disciplinu, rad, upornost, samostalni rad… To su sve osobine koje bi oni trebali da razvijaju tokom procesa obrazovanja“, navodi Vukazić i dodaje da se nastavni plan prepolovio.

„Djeca ne mogu da savladaju zadatke koji su ispred njih jer ne posvećuju pažnju tome, imam utisak da nam je okolina nametnula to da muzička škola nije obavezna i da se gleda u rangu neke sekcije, hobija, gdje će oni doći da malo pjevaju i sviraju i bitno je da im je lijepo, udobno, da nije stresno, jer su rastrzani između mnogo aktivnosti i njima nije jasno kako mora sada svakodnevno da vježba, da radi, da prolazi bezbroj puta jedno mjesto, jednu dionicu, pa tek da dođe do toga da može oda odsvira jednu kompoziciju do kraja“, navela je Vukazić.

Na početku osnovne škole, nudili su joj, priznaje, i druge instrumente, ali klavir je bio njen jedini izbor, ništa drugo nije dolazilo u obzir.

„Vremenom se ta ljubav još više produbila. Nesvjesno, a kasnije i svjesno, znala sam da će muzika biti sastavni dio mog života“, kaže Vukazić i dodaje da su mnogi profesori kdo nje usadili ljubav prema muzici i ovom instrumentu, a kasnije radili na tome da usvoji parolu „red, rad i disciplina“, bez kojih nema uspjeha u ovoj profesiji.

Nerijetko se dešava da i oni koji imaju talenta, posle određenog vremena odustanu od svog muzičkog obrazovanja, podlegnu pritisku ili shvate da ne mogu da izdrže tempo koji je, kako je primijetila voditeljka podasta Nikoleta Dabanović, potreban za odanost jednom instrumentu. Na pitanje kada je shvatila da će klavir biti njen životni poziv i da li je bilo „kriznih“ momenata, Vukazić kaže da je bilo i takvih trenutaka tokom cijelog obrazovanja, pa čak i sada, ali, osoba koja je zaslužna da je nastavljala ovim putem, da upiše srednju muzičku školu, je profesorica Ljubica Blagojević.

„Ona je insistirala na tome da nastavim školu i srednje muzičko obrazovanje u Kotoru. Bila je jako stroga, to je tačno, ali ja sam je obožavaa i toliko znanja dobila od nje koje sam kasnije primjenljivala i za vrijeme srednje škole i tokom akademije, pa i sada. Ona je ta koja me je uputila dalje na školu u Kotoru, spremala za prijemni“, priča Vukazić.

Kompletan razgovor sa pijanistkinjom Anom Vukazić dostupan je na sledećem linku:

Ana Vukazić aktivno koncertira kao solista, klavirski saradnik i član kamernih sastava. Ostvarila je veliki broj koncerata u zemlji i inostranstvu ( Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Amerika). Više puta učestvovala na Barskom ljetopisu. Svoj umjetnički rad zaokružila je angažmanom u predstavi Don Kihot, Gradskog pozorišta iz Podgorice i Barskog ljetopisa u režiji Andraša Urbana kao i saradnjom sa baletskom školom Princeza Ksenija sa kojom je snimila četiri spota. Od 2009. godine radi kao prof. klavira i korepeticije u muzičkoj školi „Petar II Petrović Njegoš“ u Baru, i kao pedagog sa svojim učenicima osvojila je mnogobrojne nagrade na raznim pijanističkim takmičenjima u zemlji i inostranstvu ( Srbija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Makedonija, Italija, Francuska, Austrija, Amerika).

Voditeljka: Nikoleta Dabanović

Video: Dejan Senić, Igor Perčobić

Muzička podloga i obrada zvuka: Muzički studio „Melos“, Zorica Vučeljić i Filip Despotović

Produkcija: NVO „Melos“, 2022.