Nikola Toljo Gvozdenović: Izviđači funkcionišu kao jedna velika porodica

Baranin Nikola Toljo Gvozdenović izviđač je više od dvadeset pet godina. Izviđači funkcionišu kao jedna velika porodica, a Nikola kaže da nijedan sport ne može da zamijeni aktivnosti jedne takve organizacije, u kojoj osoba uči da se oslanja na sopstvene snage, da bude odgovorna, posvećena i spremna da pruži podršku drugima.

– Imao sam 15-16 godina kad sam kao srednjoškolac čuo da se traži prijem u IO „24. novembar”. Volio sam izazove, nisam se puno premišljao i uključio sam se u rad odreda. Sjećam se da smo se okupljali u zgradi stare gimnazije na staroj raskrsnici. I tada nas je, kao i danas, okupljao Tanjo Masoničić, a uz mene su bili i Nikola Unkašević, Đoko Perčobić, Nikica Vuksanović, Slavko Bakić, Mijo Ulama…

Zemljotres 1979. godine promijenio je mnogo u njihovoj organizaciji.

– Samo dva sata nakon zemljotresa, nekoliko nas izviđača bili smo ispred tadašnje Opštine i kod Crvene banke. Imali smo dva šatora, i kako je dolazila pomoć tako smo istovarali i širili šatore na širem i bližem prostoru. Ali i svuda gdje se za time ukazivala potreba.

Kako kaže, članstvo u izviđačima nudilo im je puno stvari koje oni tada nisu poznavali.

– Prije svega prijateljstvo, a onda mnogo novih i različitih iskustava, sa kojima ne možete da se suočite u svakodnevnom životu. Od sitnijih stvari, recimo kako da vežeš neki čvor, do toga kako da se snađeš u situaciji kada se pojavi neki ozbiljniji problem. Svako od nas morao je da nađe rešenje, jer je svako mora da nauči za sebe.

Kasnije su, dodaje on, počeli da idu na radne akcije.

– Prva je bila u Baru, pa zatim Brus, Kopaonik, Smederevo. Takođe sam sa izviđačima počeo da idem van Bara. Bio sam na smotri Saveza izviđača Jugoslavije, koja je bila na Adi Ciganliji, na kojoj je bilo puno učesnika i šest logora. Ja sam bio načelnik jednog od logora. Zvao se odred „Prilep”, bilo je više prisutnih iz raznih mjesta Jugoslavije. Deset dana je trajala smotra, a otišli smo iz Bara nekoliko dana ranije da bi napravili logor – kaže on i nastavlja:

– U međuvremenu smo išli najviše u Valjevo, zatim Požarevac, Šid. Dugo godina sam išao u Šid u okviru tradicionalne akcije „Proboj Sremskog fronta”. Čak sam bio izabran za komandanta druge proleterske brigade. Išli smo upravo po krajevima i selima kuda se kretala ta brigada.

Nakon Šida je oformljen bratski odred „Tito”, ukupno šest odreda iz Jugoslavije. Ja sam bio član predsjedništa tog odreda, zatim i načelnik istog, pa su me izviđači delegirali u Opštinu, te sam od strane njih predložen i izabran za sekretara omladine Bara.

Izviđači su mu uvijek bili pri srcu, i tada i danas.

– Pored svih tih vještina koje sam naučio, koje su nebrojene, izviđaštvo mi je pomoglo i da se snađem u životu, da naučim kako da mislim svojom glavom, da nađem rešenje za datu situaciju. Izviđači su super stvar, i definitivno su mi mnogo pomogli u životu.

Kad god ima vremena, Toljo pođe na neko njihovo okupljanje.

– Međutim, moj raniji posao nije mi omogućavao da se više angažujem, a poslednjih godina imam i zdravstvenih problema. Nedavno je IO „24. novembar” proslavio 50 godina i dobio sam pozivnicu. Naravno da sam prisustvovao svečanosti, a nisam očekivao da ću dobiti i zahvalnicu. Zaista moram priznati da sam bio oduševljen svime što je Tanjo pripremio – kaže on, i podsjeća da je od Saveza izviđača Crne Gore dobio zvanje „izviđač partizan”.