Ratnici ne zaboravljaju Dejana Milojevića: Brate, svaki put je teško putovati u Solt Lejk Siti, boli…
Ovako počinje tekst San Francisco Chronicle o dubokom tragu koji je jedan čovek ostavio na organizaciju i ljude oko sebe. Na godišnjicu od smrti Dejana Milojevića, Voriorsi i dalje stalno misle na prijatelja. Na Brata. Na Dekija.
Inicijali DM prišiveni su na uniforme Ratnika kao znak sećanja na srpskog stručnjaka koji je preminuo 17. januara, dan nakon što je doživeo srčani udar tokom timske večere u Solt Lejk Sitiju. Imao je 46 godina.
Milojević je Podziemskog naučio kako da koristi svoje telo da bi bio bolji u skoku čak i kao bek. Pomogao je Kevonu Luniju kako da mu rad nogu bude bolji i kako da koristi fintu šuta.
Ali, više od svega Deki je ostavio trag ponašanjem. Bio je veseo i drag, zabavan i duhovit, pametan i radoznao – piše Hronikl.
„Mislim na njega svakog dana – gde je njegova kancelarija bila u zgradi, gde je sedeo u autobusu, gde u avionu“, pričao je Stiv Ker, trener Voriorsa. „Nije moguće ne misliti na njega.“
Dve i po godine Milojević je bio deo stručnog štaba Voriorsa sa kojima je osvojio i šampionski prsten. Hronikl podseća da je pre toga bio nezaustavljiv, uspešan igrač i dugogodišnji trener u Srbiji, mentor trostrukog osvajača MVP priznanja, Nikole Jokića, ali i tutor Lunika i Trejsa Džekson-Dejvisa.
Luni se seća slučajnog susreta sa Milojevićem u hotelu u Solt Lejk Sitiju pre nego što će srce velikog asa stati.
„Nije se osećao dobro. To je bio naš poslednji razgovor“, priča centar Voriorsa.
Milojević je krenuo u obližnji italijanski restoran, „Valter’s Osteria“…
„Svedočiti tome je traumatično“, rekao je Ker. „Meni se prvi put desilo da sam prošao kroz to. Verovatno i većina ljudi koji su bili tamo. Svake godine je teško vratiti se u Solt Lejk Siti. Boli.“
Voriorsi više nisu smešteni u istom hotelu kada odlaze u goste Juti. Više se ne okupljaju u istom restoranu.
Asistenti u stručnom štabu Voriorsa, Demarko i Adams, delili su kancelariju sa Milojevićem, provodili najviše vremena sa njim. Demarko je godinu dana odbijao da govori javno o prijatelju.
„Teško je kada gledaš stare utakmice i vidiš ga na klup. Bio je talentovan što se tiče taktike, ali je pre svega bio veseo. Donosio je drugačiju energiju, uvek se smejao“, rekao je Demarko. „I govorio je istinu. Nije se plašio da igračima prebaci i kaže im šta su mogli bolje. Oni su to poštovali.“
Luni nije shvatao koliko je blagosloven što mu je Srbin trener sve dok se nije desila tragedija. Sada je borbeni centar obećao sebi da će prenositi trenersko nasleđe koje mu je Milojević ostavio.
„Pokušavam da postanem bolji lider. Od njega sam naučio kako se razgovara, zbog načina na koji je on pričao sa mnom i ostalim momcima. Pokušavam da iskoristim njegov pristup. Deki je imao sjajan način da bude surovo iskren, da traži od tebe odgovornost, ali sve sa osmehom tako da se ne osećaš kao da te napada. Nisi mogao da se naljutiš. Da me je bilo ko drugi nazvao mekanim, uvredio bih se“, priča Luni.
Milojević je imao način i da širi pozitivne poruke. Ako bi, naprimer, Luni promašio četiri slobodna bacanja, Deki bi ga podsetio da je on čovek koji šutira 60 odsto sa linije penala, što znači da će narednih šest ubaciti. Jednostavno, zar ne?
Demarku je drago što je Nikola Milojevic, Dekijev sin, postao trener u tatinom bivšem klubu, Megi.
Voriorsi će objaviti da će biti ustanovljena nagrada „Dejan Milojević Brate“ kojom će se godišnje odavati priznanje članu stručnog štaba koji je prihvatio duh, posvećenost i zaostavštinu srpskog trenera.
IZVOR: MERIDIANSPORT
