Majstori malog fudbala u Crmnici: Vuko Pekić iz Krnjica

Ljubav i strast prema fudbalu Vuko Pekić razvio je još kao dijete, kada se nije odvajao od fudbalske lopte i velikih sportskih terena. Bezbrižnost igre i radost druženja okupljali su tada puno mladih, zbog čega su uvijek mogli da naprave više ekipa.

Fudbalski klub Mornar prepoznao je njegov talenat i iskrenu ljubav prema ovom sportu, i tu počinje njegova fudbalska karijera, u vrijeme kad je trener kluba bio Dano Delibašić.

– Igrao sam prvo u omladincima, sa Gonijem Žabeljijem, Ikotom Kovačom, Draganom Ranitovićem, Brankom Đukićem… Bio sam baš vrlo brz igrač, i olako sam postizao golove iz gotovo svih pozicija. Na 100 metara trčao sam malo iznad 11 sekundi. Svojim potezima, potpuno neočekivanim za protivnike, često sam znao da oduševim prisutnu publiku – priča Vuko, na čiju je karijeru uticalo i to što se posvetio pomorstvu.

– Paralelno sa fudbalom je išlo i pomorstvo, ali samo u Mornaru. Veliki teren ubrzo sam zamijenio malim fudbalom, koji sam počeo da igram po završetku fudbalske karijere u Mornaru, sa već napunjenih 32 godine.

– Da bi se bavili malim fudbalom i bili uspješni u njemu, potrebno je, kao i u bilo kom drugom sportu, dosta odricanja, rada, reda i upornosti. No, ja sam mali fudbal igrao samo povremeno – kaže on, i naglašava da je Crmničke igre zatekao još dok su održavane na igralištu ispod ondašnjeg hotela „13. jul”.

– Nastupao sam uvijek samo za selo Krnjice, isto kao i danas. Na početku su naši rezultati bili baš dobri, a jednom smo igrali i u polufinalu Crmničkih igara.

Rezultat ovogodišnjih igara zaslužuje posebnu pažnju, ističe on.

– Polako smo ulazili u formu, od utakmice do utakmice. I osvajanje pehara nije slučajno. Bili smo bolje pripremljeni od ostalih ekipa. Igra je mogla biti i bolja da smo imali više snage. Ali, to je problem svih ekipa i njihovih igrača. Za našu ekipu nije igralo još nekoliko mladih momaka, a bilo je situacija i da ne dođe neko od onih koji su prijavljeni. Mislim da su i polufinale i finale bili fenomenalno odigrani, a posebno sam oduševljen igrom protiv odlične ekipe Orahova – kaže on i dodaje:

– Iz perspektive nekog ko je dugi niz godina u sportu, toplo preporučujem mladim ljudima da se bave sportom, jer sport ne poznaje granice, a godine života nisu prepreka da se bilo ko njime bavi rekreativno. Bavljenje sportom donosi u bilo kojoj životnoj dobi veliko zadovoljstvo, a naravno da je i na dobrobit po zdravlje svake osobe.