Otrgnuto od zaborava: Sestre Kristina i Ksenija Dević, atletika, odbojka, škola…

Sestre Kristina i Ksenija Dević sportom su počele da se bave od malih nogu. Nije ni čudo ako se zna da se radi o ćerkama Raša Devića, dugogodišnjeg bišeg barskog fudbalera, koji i danas, iako je odavno prestao da aktivno igra fudbal sport nikako ne zapostavlja. Makar rekreativno.  

Tekst napisan 2010. godine.

Devićke su svestrane sportiskinje. Bave se atletikom, igraju odbojku, a i u školi im ide odlično.

– Imam 12 godina, a atletikom sam se počela baviti prije godinu ipo, na nagovor mog oca. Trčim disciplinu 600 metara, i na republičkom školskom takmičenju osvojila sam treće mjesto, i postavila svoj lični rekord koji iznosi dva minuta. Takođe sam trčala i na 400 metara. Za mene je atletika najljepši sport. Treniram jednom dnevno, redovno dolazim na treninge, i uspijevam da sve uskladim sa školom. Pravo je zadovoljstvo otići na takmičenje, čekati dok trka ne počne, razmišljati o medaljama, a onda medalju i dobiješ. To je nezaboravan osjećaj.

Evidentno je da Kristina ima talenta za razne stvari. Od sportova ju je odmah privukla i odbojka, i počela je da trenira u Galebu.

– Mislim da je to pravi sport za djevojčice. Inače sam u sportu uvijek ozbiljna, jer u svemu što radim i treniram želim da budem najbolja. U školi sam odličan učenik. Učenica sam osmog razreda, imam sve petice, a nekako najviše volim matematiku i fiziku. U suštini, se malo više okrećem atletici – kroz blagi osmjeh nam je rekla Kristina i poručila svim devojčicama da treba da se bave sportom.

– Kroz sport, svi koji žele da treniraju, imaće priliku da se druže, upoznaju nove drugare, a prije svega, da brinu o svom zdravlju.

I sestra Ksenija takođe je višestrana kad su sportovi u pitanju.

Takođe odlična učenica četvrtog razreda OŠ Jugoslavija, trenira ateltiku, vaterpolo i odbojku.