Horvat stigao do obale na kojoj su utočište pronalazili i hipici

Skoro pola godine prošlo je otkad je Baranin Stevan Horvat biciklom krenuo od Bara do Kine. Sada je na više nego zasluženoj pauzi, i to u „Indijskoj Ibizi“, u indijskoj državi Goi, na zapadnoj strani poluostrva.

„Goa je rodno mjesto muzike koju najviše slušam. Ima obimnu istoriju, ali i povezanost sa ljudima i muzikom i načinom života koji volim. Cijeli život mi je želja da je posjetim„, kaže za Primorski portal Stevan.

Na drugom kraju planete, ovog odvažnog Baranina dočekali su prijatelji i kolege sa kojima je živio i radio dok je boravio u Hrvatskoj. „“Slobodni dani“ mu, priznaje, i prijaju i znače, ali ipak jedva čeka da opet zavrti točkove.

„U petak sam radio novu tetovažu i shvatio da ne mogu da krenem kada sam mislio…. Prijatelji su mi ostavili plaćen stan do kraja mjeseca i njihov motor da se vozam po Goi, pa tako da neću žuriti iako mi se već nastavlja dalje u avanturu! Krenuću južnije, pa ću u putu da odlučim da li ću skroz do juga ili ću presjeci na pola i izaći na istočnu obalu. Trudim se da što više odmaram, prijatelje sam juče ‘ispratio’, svaki dan završim po neku obavezu – trgovinu sa liste, u Dekatlon sam već 3 puta bio, šetam, vozim se motorom, jedem hamburgere, pice, odrezke, sve što je slično našoj hrani kući, kupujem i jedem dosta voća njihovog, papaja i banana i Indijski orah su mi glavni! Cijeđeno voće na plaži, voćni kupovi, plaže, kafići…. Jako je slično duhu Ade Bojane, uživam i odmaram !“, priča Stevan i dodaje da je Goa poznata po dobrom provodu.

„To je Indijska Ibica, tako da ovdje treba doživjeti mnoštvo žurki i klubova, i uživati na pješčanim plažama Indijskog okeana„, ističe naš sagovornik, koji je, inače, u Gou trebao da dočeka Novu godinu. Ipak, zbog napetih odnosa Irana i Pakistana, čekanja vize, morao je da vozi dodatnih 3000 kilometara.

Fragmente avanture Stevan svakodnevno objavljuje na svom Jutjub kanalu. Osim u snimcima sa puteva, Stevanovi pratioci uživaju i u pejzažima, okolini, razgovorima sa prolaznicima, uz jedinstvene Stevanove impresije. Za stanovnike Irana i Pakistana Stevan je imao samo riječi hvale kada je u pitanju njihovo gostoprimstvo. Ipak, to se ne može, nažalost, reći za Indijce.

„Iran je nešto mnogo drugačije i u pogledu pejzaža, i kulture, pustinja i obala… Pakistan je još drugačiji, unikatniji. U Goi već ne prepoznajem takvu gostoljubivosti. U Punjabi, državi koja se prostire i u Pakistanu, ljudi jesu rado otvarali svoja vrata. Ali, kad smo prošli i izašli iz te države više nije bilo ugošćavanja kao u Iranu i Pakistanu„, ističe Stevan.

Svaka država, regija, pa i grad, donosi novu, drugačiju vrstu pripreme hrane, drugačije ukuse… Indija je, ispostaviće se, opravdala Stevanova očekivanja, iako se i sam nadao da neće biti tako.

„Ishrana u Indiji pokazala se tačno onakvom kakvom sam je se plašio! Ljuta vegetarijanska hrana potpuno neadekvatna mome stilu ishrane i utrošku energije! Najteže nešto ikad„, jasan je Stevan.

S obzirom da je Goa turističko mjesto, svakodnevni troškovi su visoki. Ipak, u ostalim djelovima Indije kroz koje je imao priliku da prođe cijene su bile jako pristupačne – banane ili pomorandže znao je da trguje za desetak centi. Što se dnevnog budžeta tiče, on nekad zna da iznosi i manje od 5 eura. Ipak, troškovi koje iziskuje servis bicikla i dokumentacija podižu taj prosjek.

„U principu bez troškova vizi, servisa bicikla i nabavki opreme, uglavnom može jako malo da se potroši para na dnevnom nivou. Kad se putuje i hrani po lokalnim restoranima nekad dan prođe i ispod 5 eura. Ovdje, u Goi, cijene variraju, ima cijena kao kod nas doma jer je baš mnogo turista, ali uglavnom je pristupačno i malo jeftinije nego kod nas„, precizira trenutno najpoznatiji barski biciklista.

Indija je, kako kaže, zemlja ogromnih kontrasta.

„Isto kao i Iran i Pakistan ima ljudi koji imaju para, voze dobra kola i motore, ali primjećujem u najvećoj mjeri siromaštvo, veliko siromaštvo, ljudi rade sve živo da prežive, mnogo trgovine na ulici, haos vlada po ulicama od hrane i garderoba i svega ostalog… Prodaju se kravlje balege… Svega i svačega ima„, priča Stevan.

Najvažniji saputnik za sada ga „dobro služi“,

„Da kucnem u aluminijum, dobro me služi i dalje! Prednja guma mi se polako, ali sigurno cijepa po dužini ali dobri samarićanin Veliša Stanišić mi je kupio nove gume i poslao na adresu u Bangalore, grad koji sad moram da prođem iako možda i ne bih. Što se tiče puteva, u početku su mi se učinili boljim od Pakistana, ali ne, gori su, ima mnogo neravnog betona umjesto asfalta, mnogo loše urađenih ležećih policajaca svih mogućih dimenzija i to sve jako loše utiče na cjelokupnu vožnju! A onda sam stigao na obalnu cestu Indije…. Sve to sa dodatnim rupama, pa rupama punjenim kamenjem i najjače uzbrdice i nizbrdice koje sam ikada peo u životu„, navodi Stevan.

Period od septembra do danas proletio je, ističe naš sagovornik. Na pitanje šta mu najviše nedostaje iz domovine, ističe – sve.

„Vrijeme leti! Baš baš leti i toliko prebrzo da mi je jednostavno jako žao što je tako… Najviše mi nedostaje sve! Naša hrana, meso iz Male Kužine, sendviči i palačinke iz Paninija, bureci i jogurti iz pekara, prijatelji, čistoća, miris Crne Gore…„, kaže Stevan.

Svi koji žele i u mogućnosti su, mogu podržati Stevana u nastavku njegove nesvakidašnje avanture.

„Naravno ovo sve nije jeftino, pa čak i kad jeste na kraju nije. Tako da molim sve koji žele i mogu da pomognu da uplate bilo koju svotu u banci na neki od 2 računa ili pošalju pare preko PayPal a: Tekući račun: 520034000001803933, Devizni račun: 520036000001617108 – Stevan Horvat, Hipotekarna banka ili Mladen Banovic Tekući 510000000111618522„, zaključuje Stevan Horvat.