Horvat: Žalim jedino što nisam biciklom krenuo do Kine ranije, ali za prave stvari nikad nije kasno

Putovanje nije puko razgledanje prirode i spomenika, to je iskustvo koje mijenja našu životnu filozofiju. Putovati svijetom i neposredno upoznavati druge kulture, običaje i navike prilika je koju ne dobije svako. Oni najodvažniji odluče da takvo iskustvo steknu „na dva točka“. Baranin Stevan Horvat u septembru je započeo svoju nesvakidašnju avanturu i na biciklu krenuo od Bara do Kine, na put dug 20 000 kilometara, koji će, ispostaviće se, biti i duži. Četiri mjeseca kasnije, za Primorski portal kaže da ni u jednom trenutku nije zažalio za svojom odlukom da krene u ovaj podvig, ali da žali što se nije ranije odvažio. Ipak, kako i sam ističe, za prave stvari nikad nije kasno.

Horvat se trenutno nalazi u Lahoru, gradu u Pakistanu na granici sa Indijom i ističe da je veoma zadovoljan kako putovanje teče.

„Čekam papirnu Indijsku vizu. E-vizu već imam, ali ne može s njom na kopnene prelaze da se uđe. Pošto su Indija i Pakistan u jako lošim odnosima postoji samo jedan granični prelaz. To mi je poremetilo planove i rutu i sad imam oko 3000 više kilometara da pedalam. Trenutno sam u zimi u kojoj nisam htio i planirao da budem. Vremenski uslovi me trenutno i ne služe, od Hiderabada je vrijeme počelo da bude sve gore, magla, sa jakim čeonim vjetrom svaki dan, i zima, hladno i sve hladnije što sam sjevernije vozio. Od Karačija su se promijenili vremenski uslovi na gore i postalo je jako teško. Pukao mi je lanac 300 km pred Lahore. Sreća bio sam spreman i spretan i lako i brzo ga zakrpio. Zbog intenzivnog hladnog čeonog vjetra više od pola puta sam vozio u zavjetrini kamiona što je doprinjelo prevelikom prljanju bicikla i kompletne opreme kao i mene„, priča za Primorski portal Stevan Horvat.

Putovati na dva točka znači i da prenoćište nije sigurno.

„Spavam svuda gde god stignem. Ljudi me ugošćavaju, spavam po restoranima, spavam u svojoj kamping opremi i u većini slučajeva i jedem besplatno„, kaže Horvat, koji svakodnevno postavlja reportaže sa svog jedinstvenog putovanja na svoj Jutjub kanal.

Stevanu Horvatu ovo nije prvo veliko putovanje svijetom. Imao je priliku da i tokom prethodnih, ali i ovog, upozna razne narode svijeta. Ipak, titulu najgostoljubivijih daje Pakistancima.

„Pakistanci su braća! Najgostoljubiviji narod koji sam ikada upoznao. U Iranu sam mogao pokucati na bilo koja vrata i bio bih siguran da bi me ugostili sa noćenjem i obrocima, dok u Pakistanu ne moram ni da kucam na vrata, jer me ljudi bukvalno sa ulice vuku u svoj dom! Ako uopšte budem slobodan, jer par ljudi koje sam upoznao koji su u motociklistickim i biciklističkim organizacijama organizuju svoje prijatelje, rodbinu koji se nalaze na mojoj ruti da me – nas ugoste„, kaže Horvat.

Riječi hvale ima za ljude, ali ne toliko i za hranu i higijenu.

„Hrana je stvarno uglavnom odlična i jako raznovrsna, ali je jako ljuta tj prezačinjena. Uopšte ne prija mom stomaku. Higijena ne postoji, ljudi nisu naučeni da hranu koju spremaju ne treba dirati prljavim rukama i da ruke treba često prati. Skoro svi koji smo došli biciklima u Karači (bilo nas je čak 8 u jednom trenutku u istom hotelu) smo prije ili kasnije oboljeli od stomačnog virusa. Ja sam na putu do Lahora još 2 puta obolio, prvi put je bilo teško i po drugi put sam morao posjetiti bolnicu i primiti infuziju. Koristim razne ljekove bez kojih sigurno ne bih preživio do ovdje„, priča Horvat.

Horvat je Bar napustio početkom septembra. Uz pomoć ljudi dobre volje, koji mu pomažu na putu ili novčano, uspijeva da istraje u svojoj namjeri da stigne do Kine. Ipak, troškovi su svakodnevni, a nekad i veoma visoki.

„Što se cijena tiče Pakistan je jedna od najjeftinijih zemalja u kojima sam bio. Gotovo je na istom nivou kao neke od afričkih zemalja, koje sam posjetio. Ručak se često plaća 1€ dok sa flašom od 1.5L vode, 2 čaja, možda nekim keksom ili koka kolom to rijetko bude 2€. Ako uopšte dođe do plaćanja, jer često se desi da ne žele da naplate. Ili da neko drugi plati„, navodi naš sagovornik i dodaje da iako se nalazi u zemlji u kojoj svakodnevno ne mora da troši mnogo novca na hranu i smještaj, postoje izvjesni skuplji troškovi.

„Morao sam da platim 2 vize za Indiju i samo taj trošak je 270 eura, produženje pakistanske vize, kao i vizu, servisi bicikla i slično, tako da ovim putem bih zamolio ljude koji su u mogućnosti da uplate bilo koju sumu po slobodi na neki od mojih navedenih žiro računa. Hvala„, upućuje apel Horvat.

Ističe i da je jako zadovoljan svojim „glavnim saputnikom“.

„Sa biciklom sam jako zadovoljan. Pošto sam odradio sve bitne servise tačno kad i gdje je trebalo nisam imao većih problema. Najveći je bio sad skoro kad mi je pukao lanac, ali to sam riješio brzo i efikasno. I moram da navedem informaciju koja je meni lično samom nevjerovatna a to je da mi se samo jednom probušila guma! Na skoro 9 hiljada pređenih kilometara“, ističe Horvat.

Na kraju, kaže da ni u jednom trenutku nije zažalio za svojom odlukom da krene u ovaj podvig.

„Jako, ali jako žalim što to nisam uradio sa 19 godina kada sam samovoljno otišao da služim vojni rok. Da je bilo sreće i pameti i novca i podrške, trebao sam da odem u svijet biciklom mnogo ranije nego sad! Nego, za prave stvari nikad nije kasno! Kako duže putujem tako više shvatam da je ovo jedinstvena prilika i da trebam mnogo više da uživam u svemu što mi se pruža. Tako da neću žuriti. Kad stignem u Kinu Boze zdravlja da stignem živ i zdrav, pa za dalje ko zna!“, zaključuje Stevan Horvat.

Svi koji su u mogućnosti i žele, mogu finansijski podržati Stevanov poduhvat!

Tekući račun: 520034000001803933

Devizni račun: 520036000001617108

Stevan Horvat Hipotekarna banka

PayPal: mbrankovan@gmail.com – Mladen Banović