Barani vole zetske smokve

Dok Slavko i Vesna beru smokve, Balša donosi gajbe. Milena i Milica u njih slažu pune korpice, pažljivo ih raspoređujući. Vojin nadgleda. Usput pojede po neku patlidžanku, pa ljepljivih prstiju šeta kroz voćnjak. Na imanju Raičevića u Matagužima, u Zeti, ljetnji dani prolaze radno. Dugo se porodično bave poljoprivredom. Već četiri godine njihove smokve tokom sezone svakodnevno se prodaju u Baru.

Vesna je odrasla u Zeti. „Moji se nisu bavili poljoprivredom. Naučila sam ovdje“, prisjeća se uz osmijeh. Jedna je od onih osoba kojima ime odgovara. Izgleda kao da ne žuri, a sve stiže. Priča da se porodica Raičević dugo bavi poljoprivredom. Nekada su u velikim količinama uzgajali lubenice, a posljednjih godina sve više su okrenuti voćarstvu. Danas na imanju imaju oko 200 stabala. Rastu smokve, šljive, kajsije, crne kajsije, marele i trešnje. Uzgajaju i paprike i lubenice. Sve što proizvedu namijenjeno je prodaji, osim trešanja, čija su stabla još mlada.

Polovinu voćnjaka čine smokve. Imaju 100 stabala – 70 sultanki, 15 crnih italijanki i 15 patlidžanki.

„Smokve prodajemo nekoliko godina, a posljednje tri-četiri svu robu od početka do kraja berbe kupuje Mirko Vujović iz Bara. Dolje ih prodaje“, navodi Vesna Raičević.

Kada počne berba, teško je uzeti slobodan dan. Smokve beru svakodnevno, a Raičevići posao u voćnjaku usklađuju sa redovnim poslovnim obavezama. Ona je zaposlena u trgovini, a njen suprug Slavko u transportu. Kada završe jedan posao, čeka ih drugi.

„Najzahtjevnije je tokom berbe, dok zimi više odmaramo“, objašnjava naša sagovornica, ističući da je prednost smokve i to što se ne prska različitim preparatima kao druge voćke. U januaru i februaru slijedi rezidba, a potom do nove sezone nema intenzivnog posla. Važno je i odgovarajuće navodnjavanje.

„Svaki rad se isplati. Mi se trudimo da sve što radimo bude kvalitetno. Mogu reći da se isplati“, kaže ona.

Tokom sezone, porodični raspored obaveza uključuje sve ukućane. Iako na raspustu, u radu se Vesni i Slavku pridružuju i njihova djeca. Najstariji Balša ima 15 godina i on postavlja najviše pitanja. Milena ima 12 i po, Milica 11, a Vojin šest godina.

Prema Vesninim riječima, oni znaju kada je vrijeme za igru i druženje, ali i kada treba pomoći roditeljima. Tada ostaju kod kuće, pa odlazak kod drugara ili na igralište čeka da se posao završi.

Najstariji Balša, tinejdžer, pomalo ispituje granice tog porodičnog dogovora. Ponekad u šali pita hoće li biti plaćen za rad u voćnjaku. Vesni je drago kada vidi da umije da se zauzme za sebe, pa želi da i mlađi uče od njega. Za sada, svako od njih odradi svoj zadatak, uz mnogo dovikivanja i smijeha među stablima smokava.

Slavko i Vesna ne žele da djecu opterećuju poslovima niti da im uskraćuju ono što imaju njihovi vršnjaci. Naprotiv, kaže naša sagovornica, dobijaju sve što požele.

„Trudimo se da sa njima provodimo što više vremena, zajedno putujemo i odlazimo na odmore. Volimo more i plažu, pa rado odlazimo u Bar. Ali uz sve to, dolaze i obaveze“, zaključuje.

Raičevićima je važno da im djeca odrastaju u zdravom okruženju, znajući da se sve ono što imaju stiče radom i da zajednički život podrazumijeva da svako preuzme svoj dio odgovornosti.

Foto: Privatna arhiva