Fahrudin Dino Mujić: Rezidba maslina je veoma zahtijevan posao

Rezidba je jedna od agrotehničkih mjera koja treba da se obavlja redovno. Način rezidbe zavisi od sorte, starosti i održavanosti samog stabla.

Mujić, rezač (krastač) maslina, kaže da se termin rezidbe ne može odrediti, tj. fiksirati za određeni datum u smislu kada treba početi sa njom.

– Ima dosta faktora koje treba pratiti kako bi pravovremenom rezidbom biljci napravili korist, a ne štetu. Jedan od faktora je nadmorska visina, koja uveliko određuje termin pokretanja biljke, stvaranje resa rodnih i ostalih pupova. Imamo i položaj u ovom slučaju maslinjaka, odnosno njegovu mikrolokaciju. Može se desiti da na većoj nadmorskoj visini imamo mikrolokaciju gdje ranije dolazi do buđenja same biljke. Ovakve su lokacije dosta varljive, i tu maslinar treba da bude jako oprezan. Ranom rezidbom na takvim lokacijama može se napraviti velika šteta ako nakon nje bude jake zime i temperature ispod nule – kaže on, i dodaje da je u Crnoj Gori primjer kada je 2012. godine u februaru temperatura padala i do -20 stepeni, kao i velike količine snijega i leda.

– Iz iskustva i okolnih primjera znam da ko god je prije ove i ovakve zime napravio rezidbu nije dobro prošao. Došlo je do sušenja stabala, ili do jakog vraćanja unazad, gdje se trebalo čekati preko pet godina da bi se pojedina stabla djelimično vratila na početno stanje. Ovo se, srećom, ne dešava često, ali treba znati i pamtiti, i biti oprezan sa time kada krenuti u rezidbu. Nauka kaže da maslina može podnijeti temperaturu do -10, ali da taj minus ne traje duže od osam do deset časova u  jednom intervalu. I manji minus može napraviti dosta problema maslinama ukoliko se zadrži nekoliko dana duže.

Dakle, rezidba treba da bude obavljena u periodu između kraja zime i početka cvjetanja.

– Kao i u svakom poslu, i za ovaj zanat potrebno je imati volje i ljubavi prema njemu da bi se on obavljao kvalitetno. Nekada i tradicija umiješa svoje prste u sudbinu posla i njegov kvalitet. Vremenom se dolazi i do određenog znanja i iskustva, što je veliki plus u ovom poslu.

Rezidba maslina, kaže on, zaista je dosta zahtijevan posao.

– Osobe koje obavljaju ovaj vid posla moraju imati, osim fizičke spremnosti, i prilično stručnog znanja, te iskustva sa radom sa reznim alatom. Iskusan rezač maslina – krastač trebao bi da zna kad dođe u određeni maslinjak što bi se tu trebalo raditi, i onda svoje upute da onim maslinarina sa manje iskustva.

– Osim termina, majstor rezač bi trebao da predloži i jačinu rezidbe. Ona se određuje tako što se uzima u obzir kolika je starost i kakvo je održavanje masline. Da li se navodnjava, koja je sorta, itd. Zbog nedostatka radne snage danas se počelo intenzivno raditi na revitalizaciji maslina, odnosno spuštanju krošnje na visinu koja dozvoljava upotrebu mašina za berbu maslina. Ima i onih drugih koji to neće, i ostaju i dalje stabla velika i visoka, pa sakupljaju plodove sa zemlje. Ovo su već dva potpuno suprotna stava i samim tim imamo dva različita pristupa rezidbi.

Prema njegovim riječima, jačinu rezidbe je teško odrediti.

– Ima prilično faktora koji na to utiču. Nekada se između samih rezača dešavaju sitne nesuglasice vezane za jačinu rezidbe određenih stabala maslina. Ali i u ovakvim slučajevima postoje metode, odnosno klasifikacija jačine rezidbe. Rezidba može biti slaba, umjerena i jaka. Kada se odstrani 20 odsto onda je to slaba rezidba, kada se taj procenat podigne do 35 odsto onda je to umjerena rezidba, i kada dođemo do 50 odsto računamo to kao jaku rezidbu. Kod ove tri jačine rezanja treba znati koje se grane sjeku u kojoj kategoriji.

Zdrave i redovno održavane masline ne bi trebalo orezati više od 20 do 30 odsto mase lista krošnje.

– Ovo važi posebno za stabla koja se ne navodnjavaju, a kako se kod nas malo maslina navodnjava, ovo može biti pravilo. Pored svega navedenog, rezač maslina bi trebao da zna da li je u maslinjaku potrebna intervencija i koliko često. Nepisano pravilo je rezati masline svake godine, ali se to kod nas ne dešava u baš puno maslinjaka. Redovna rezidba zahtijeva određene finansijske izdatke, ukoliko sam maslinar ne odradi sav taj posao. Redovna rezidba je potrebna u vrijeme formiranja uzgojnog oblika masline. Kako kod nas dominira oblik kuglaste, odnosno slobodne krošnje, onda taj oblik krošnje može da pretrpi par godina bez intervencije.

Rezač koji prati i održava određeni broj stabala maslina mora, takođe, da zna kako da odredi jačinu rezidbe u odnosu na rod u istoj godini.

-Nakon slabe rodnosti treba jače rezati. Ima mnogo načina rezidbe, odnosno formiranja krošnje. Svaki uzgojni oblik zahtijeva poseban pristup  maslini. Imamo sorte koje su uspravnog rasta, takođe imamo i sorte kojima grane padaju na dolje, „pendulaju”, po čemu je i italijanska sorta dobila ime pendolino. Imamo i stone sorte maslina, i kod njih treba voditi računa posebno o osunčanosti krošnje i jačini rezidbe, kako bi plod bio krupan i zdrav. Ovdje treba navesti da samo Španija ima preko 600 sorti maslina i normalno je da ima sličnosti pri rezidbi- kaže naš sagovornik i ističe:

Moje je mišljenje da svaki rezač maslina treba da prepozna nekoliko sorti maslina, makar na onom području na kojem radi taj posao.