Razvijanje sposobnosti da razumijemo, podržimo i pomognemo (video)

Potreba da se pomogne osobama  u prevladavanju nedaća usled različitih okolnosti,  koje nastaju zbog zdravstvenih i porodičnih problema, nezaposlenosti, nedostatka finansija, nasilja, ovisnosti od poroka… sastavni je dio posla socijalne radnice  Biljane Pajović i psihološkinje  Andrea Šćepanović.

 One  nastoje savjetovanjem i konkretnim informisanjem pomoći pojedincima i porodicama   da prepoznaju svoje prave probleme,  razmotre moguća rješenja uz  vlastite snage, odnosno mogućnosti kako bi izašli  s njima na kraj.  

Socijalni rad  i humanitarni sektor su prvo poziv pa posao.

-Profesija socijane  radnice  je misija. Živimo život socijalne radnice. Profesija socijalne radnice ima  univerzalno  humanu  djelatnost. U biti naše profesije je bavljenje sa čovjekom, sa teškoćama na koje nailazi tokom života, a mi moramo da poznajemo različite oblasti djelovanja.  Moramo biti „renesansni tip ličnosti“, a to znači da imao široko obrazovanje, poznajemo različite oblasti od pravnih okvira do psihologije ličnosti, kulturoloških karakteristika određenih podneblja, navela je Pajović  dodajući:“ Širina djelovanja, omogućava kreativno djelovanje“.

– Naš posao nije usmjeren na jednostranu pomoć jer ne bi imao svrhu. Naša misija je buđenje potencijala pojedinca, ma kakvi da su i koliko da ih ima,  da bi osobe mogle savladati neku životnu situaciju, uz stručnu podršku,  kaže Biljana Pajović , socijalna radnica i direktorica Centra za socijalni rad za opštine Bar i Ulcinj.

 Psihološkinja i saradnica za psihosocijalnu podršku u  Crvenom krstu u  Baru Andrea Šćepanović kaže da osobe koje rade u humanitarnom sektoru posjeduju zajedničke osobine, a u osnovi to je empatija.

-Dosta ljudi ne razumije njenu važnost. To je mnogo više od saosjećanja.  Mislim da organizacija kao što je Crveni krst, zaposleni  u ovoj organizaciji  jako cijene međuljudske odnose. Kolektiv koji je međusobno podržavajući.  U ovakvim organizacijama ima mnogo prostora da se njeguje empatija, toplina, navela je Šćepanović dodajući da su zajedničke osobine ljudi koji rade u humanitarnom sektoru empatija,  odgovornost.

Šćepanović  dodaje  da je važno posjedovati i crtu  ličnosti koja se zove otvorenost.

– Po meni otvorenost  predstavlja jednu, takođe, značajnu karakteristiku  predanosti radu, navela je Šćepanović.

 Pajović je saglasna da  empatija jeste nešto čime treba da se rukovodimo u radu.

-Takođe,  postavljanje granica jako je važno, kako ljudi ne bi doveli sebe do prenatrpanosti poslom. Previše stresa dovodi do sagorijevanja.  Svakako  jedan od glavnih stvari u ovoj oblasti, kao i drugim,  su kvalitetni međuljudski odnos među saradnicima, kazala je Pajović. Ona dodaje da je sa empatijom,  takođe,  usko povezan taj neosuđujući stav.

-Svi mi različito reagujemo na neke određene situacije. Smatram da ljudi mnogo više  treba da nauče o svojim emocijama i kako da ih iskažu, kako bi sutra mogli da razumiju druge, istakla je Pajović.

Šćepanović ističe razumjevanje kao veoma važan segment života, suživota.

– Kada probamo da se stavimo na tuđe mjesto, ili „kada probamo da koračamo u tuđim cipelama“. To znači da se samo ne sasojećamo sa tom osobom, nego da probamo da razumijemo korjen problema,  naglašava Šćepanović.

U poslu socijalnih radnice i psihološkinje, takođe, je važno postavljanje granica jer balasi su neophodni da ne bi došlo do „sagorjevanja“.

-Ja sam kroz rad naučila da se distanciram, da nakon svog radnog vremena te stvari ostavim po strani, i da nekako mijenjam društvene uloge u zavisnosti od trenutne situacije. To je nešto kako sam navikla sebe i time se vodim. Smatram da ljudi trebaju nekada da se profesionalno distanciraju, kazala je Šćepanović.

Pajović navodi da u Centra u socijalnom radu  nema nekog određenog radnog vremena.

 -Lično ja moram biti dostupna 24h, ali mi smo svjesni nekih naših limita, mogućnosti i odgovornosti gdje moramo da podvučemo neku crtu. Moramo da brinemo o svom mentalnom zdravlju, jer ako nismo dobri sami sebi, sigurno ne ne možemo biti ni dobri drugima kojima se trudimo da pomognemo, zaključila je Pajović.

Kreator projekta je Biznis start centrom Bar u saradnji sa  NVO Ženska Akcija u projektu „Razvoj liderskih vještina za inkluzivno upravljanje“ . Projekat finansira  Ministarstvo  ljudskih i manjinskih prava.  

O rodno senzitivnim politikama, njihovom oživljavanju kroz primjere, kako kao pojedinci možemo doprinjeti zajednici, kako se kreiraju i realizaju lokalne politike, one koje su svakodnevno prisutne u našim životima…sa Biljana Pajović ,socijalnom radnicom i direktoricom Centra za rad za opštine Bar i Ulcinj i Andreom Šćepanović, psihološkinjom  i saradnicom za psihosocijalnu podršku  u  Crvenom krstu u  Baru razgovarala je   novinarka Aleksandra Bojić Ivanović. U fokusu je i Akcioni plan za mlade Opštine Bar, koliko je važno da se edukuju i osnažuju mlađe generacije.

Potkast je realizovala Bubulj produkcija.