Tragom tekstova iz starih novina: Više Ostrošana u Americi nego u zavičaju

U cijelom Ostrosu živi 1.500 ljudi, a samo u Sjedinjenim Američkim Državama iz ovih krajeva je oko 5.000 ljudi.

Osim ljet­njih mje­se­ci, kada pri­rod­ne lje­po­te Ska­dar­skog je­ze­ra i kul­tur­no – isto­rij­ski spo­me­ni­ci pri­vla­če tu­ri­ste, pod­ruč­je Kra­ji­ne oži­vi i s je­se­ni. De­ša­va se to, isti­na, sa­mo je­dan dan to­kom ma­ni­fe­sta­ci­je „Ko­šta­ni­ja­da”, ko­ja je pre­po­zna­ta kao iz­u­zet­no va­žna i ko­ri­sna, ali se dugo pamti i prepričava sve do narednog druženja.

Tekst napisan: 2017. godine

Pred­sjed­nik MZ Ostros Ve­bi­ja Do­dić ka­že da ova ma­ni­fe­stci­ja ima ple­me­ni­te ci­lje­ve, po­zi­va na dru­že­nje i za­ba­vu, ja­ča svi­jest lju­di o neo­p­hod­no­sti za­šti­te i va­lo­ri­za­ci­je re­sur­sa u ovom kra­ju ko­ji če­ka na in­ve­sti­ci­je, pu­te­ve, vo­du…
Doda pod­sje­ća da su ne­do­sta­tak vo­de, lo­ša put­na in­fra­struk­tu­ra, ne­ma­nje ele­men­tar­nih uslo­va za ži­vot na ko­je de­ce­ni­ja­ma če­ka­ju mje­šta­ni, uslo­vi­li da se zna­ča­jan broj lju­di ise­li, uglav­nom u SAD.
– U osnov­noj ško­li sve ma­nje je uče­ni­ka i sada ih je manje od stotinu. Kra­ji­ni su sa­da vi­še ne­go ika­da po­treb­ni pra­vi pri­ja­te­lji, ja­sne ide­je, ade­kvat­ne in­ve­sti­ci­je. Kra­ji­ni tre­ba vra­ti­ti mla­dost i vje­ru u bu­duć­nost, a to je je­di­no mo­gu­će re­a­li­zo­va­ti uz po­moć Op­šti­ne Bar i Vla­de Cr­ne Go­re. Upra­vo iz tih raz­lo­ga na dan „Ko­šta­ni­ja­de” or­ga­ni­zo­va­no je pot­pi­si­va­nje pe­ti­ci­je za otva­ra­nje gra­nič­nog pre­la­za iz­me­đu Cr­ne Go­re i Al­ba­ni­je, na mje­stu Ckla – Zo­ga­nje – ka­že Do­dić, is­ti­ču­ći da je otva­ra­nje tog gra­nič­nog pre­la­za pri­o­ri­tet pri­o­ri­te­ta ovog kra­ja.

– Tre­ba­mo na­ći rješe­nje i ovom na­ro­du po­bolj­ša­ti uslo­ve ži­vo­ta. Uz gra­nič­ni pre­laz sa Al­ba­ni­jo­m tre­ba nam vo­da, put­na in­fra­struk­tu­ra, mo­guć­nost da se lju­di za­po­sle, ka­ko bi mla­di lju­di osta­ja­li ov­dje. U ci­je­lom kra­ju Ostro­sa ži­vi 1.500 lju­di, a sa­mo u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma iz ovih kra­je­va ima­mo oko 5.000 lju­di – ka­že Do­dić is­ti­ču­ći da je Bog pri­rod­ne lje­po­te dao pod­ruč­ju Ostro­sa, ali je ono ipak ne­raz­vi­je­no pod­ruč­je.
– Sta­nov­ni­ci Kra­ji­ne su žed­ni iako ži­ve po­red Ska­dar­skog je­ze­ra, jer mi ne­ma­mo vo­de. Od Ste­gva­ša do Vir­pa­za­ra sko­ro na ci­je­loj di­o­ni­ci pu­ta je jed­na ko­lo­vo­zna tra­ka, a ve­ći dio pu­ta ra­đen je kroz rad­ne ak­ci­je na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta, dok su je­dan dio ra­di­li pri­pad­ni­ci JNA. Ve­li­ki pro­blem je taj put jer je pro­laz nji­me ri­zi­čan zbog od­ro­na. Sa­da se ra­di, bar sam ta­ko oba­vi­je­šten, pro­je­kat za put od Vir­pa­za­ra do Vla­di­mi­ra, i daj Bo­že da ko­nač­no do­bi­je­mo put sa dvi­je ko­lo­vo­zne tra­ke – is­ti­če Do­dić.
On na­gla­ša­va da je pr­va fa­za pu­ta od Vir­pa­za­ra do Mu­ri­ća obe­ća­na i da bi tre­ba­la usko­ro da se iz­gra­di.
– Daj Bo­že da se ta obe­ća­nja is­pu­ne – pod­vla­či Do­dić.