U Baru završen Mjesec evropskog filma: Premijerno prikazano i „Orlovsko gnijezdo“

Premijerom četiri crnogorska kratka ostvarenja večeras je u Domu kulture u Baru okončan Mjesec evropskog filma, u sklopu kojeg je od 13. novembra u 35 evropskih država, među kojima je i Crna Gora, organizovan veliki broj programa i projekcija, sa ciljem promocije stvaralaca sa ovog kontinenta.

Publika u Baru imala je priliku da premijerno pogleda najnoviji kratki film Baranina Milije Šćepanovića „Orlovsko gnijezdo“, ali i ostvarenja „Mar“, u režiji Milorada Milatovića, „Ime mi je Ana“ Bojana Stijovića i „Naročita svojstva“, rediteljke Tamare Milošević.

Nakon projekcija, u razgovoru sa moderatorkom Ganom Čomagić, Šćepanović i Milatović govorili su o svojim filmovima, procesu nastanka, mjestu kratkog filma u našoj zemlji…

Milija Šćepanović kazao je da je „Orlovsko gnijezdo“ polu-autobiografski film koji tretira odrastanje generacije milenijalaca, ili takozvane „Petar Pan“ generacije.

„To je moja generacija i prenesena su iskustva. Svi mi koji smo odrastali u tom periodu devedesetih godina proživljavali smo ratove, ali u suštini nam to i nije bilo važno, jer u fokusu su nam bili samo filmovi, zaljubljivanja… Oko nas je stanje bilo kakvo jeste, zemlja se raspadala, tako da mi nije trebala velika inspiracija, priča je dolazilo iz onoga što se zaista dešavalo u našim životima i oko nas“, kazao je Šćepanović, dodavši da je ideja bila da se predstavi jedan dan u životi tih „klinaca“, koji se u periodu od 24 časa, u tom danu kada se odbrojava do bombardovanja, suočavaju sa prvim zaljubljivanjima, osjećaju prve strasti, a na kraju, mimo svoje volje bivaju suočeni sa smrću.

„Danas imamo ratove u nekim drugim krajevima svijeta i neka nova djeca odrastaju u takvim uslovima. ‘Orlovsko gnijezdo’ jeste film o generaciji milenijalaca, ali tretira sve nesrećne generacije u nesrećnim vremenima“, naveo je Šćepanović.

Film „Orlovsko gnijezdo“ snimljen je 2019. godine, a premijerno prikazan ove u Turskoj, jer je proces je usporila pandemija. Šćepanović ističe da je stvarati film je jako teško, pogotovo u Crnoj Gori.

„Svi znamo da je film skupa umjetnost. Ona je zapravo konglomerat svih ostalih umjetnosti. Vi u jednom filmu imate i slikarstvo i književnost i muziku, scenografija je zapravo arhitektura…“, kazao je Šćepanović.

Posebnu pažnju Šćepanović je posvetio muzici, a u „Orlovskom gnijezdu“ sarađivao je sa Igorom Lazićem Niggorom i Enisom Tahirovićem, jednim od najtalentovanijih domaćih džez muzičara.

„Ideja je bila da film počnemo pjesmom ‘Aj, aj, pa se kroz grad zajebaj’ i sve počinje kao neka vesela komedijica, klinci koji izlaze u avanturu, a završava se pjesmom Montenigersa ‘Šta ja imam s tim’, jer se oni u toj pjesmi pitaju šta imaju sa svim događajima na koje ne mogu da utiču. U sceni kada dječaci pljačkaju video klub, rađena je potpuno originalna muzika, koju je komponovao Tahirović i kojem bih želio ovom prilikom da se zahvalim. Uradio je odličan posao“, kazao je Šćepanović.

U vrijeme kovid pandemije nastao je i film „Mar“, Milorada Milatovića. Reditelj ističe da je film nastao na osnovu scenarija crnogorskog književnika Ilije Đurovića.

„Ilija Đurović mi je poslao nekoliko scenarija, ali mi je ‘ Mar’ bio najznanimljiviji zbog dinamike odnosa između ta tri lika. Drugi scenario se ticao Morinja i ratne zaostavštine, što mi je bilo previše ambiciozno za kratki film, pa sam se odlučio za ovaj, koji mi je bio bliži generacijski i skromniji u pristupu“, objašnjava Milatović.

Govoreći o najvećim izazovima sa kojima se suočavao tokom snimanja, Milatović je kazao da su to oni koji se odnose na produkciju.

„Najveći problem je bio stan, koji sam tražio da bude iz socijalističkog perioda, ruiniran, sa tapetama. To smo praktično našli pet dana pred snimanje“, kazao je Milatović.

Za Miliju Šćepanovića najveći problem bio je period post-produkcije.

„Uvijek volim da citiram svog profesora Slobodana Šijana, koji nam je na prvom času režije rekao – Kada snimate film, izbjegavajte da radite sa djecom i sa životinjama. Mi u ovom filmu imamo i jedno i u drugo, čak u istoj sceni. Sa klincima koji igraju glavne uloge imali smo gotovo pozorišni pristup, svaka scena je probana po više puta. Sada kad gledam, uočavam neke stvari koje su mogle možda biti bolje urađene, ali za rad sa djecom je potrebna i određena vrsta psihologije. Volio bih možda da sam probe radio sa kamerom, „bacio ih u vatru“, sa više ljudi… Film je sniman u predpandemijskom periodu, ali je montiran i čitava post-produkcija je rađena za vrijeme pandemije, i to je bilo stvarno problematično. Montažerka Nataša Pantić je montažerka iz Beograda, pa smo radili onlajn, i to je oduzelo dosta interakciji“, kazao je Šćepanović.

Kratka forma zahtjeva preciznost u izražavanju

Na pitanje kakva je pozicija kratkog filma u Crnoj Gori, Milatović i Šćepanović su saglasni da je ova forma cjelina za sebe koja nudi drugačije mogućnosti izražavanja, te da je posljednjih godina dato mnogo više prostora autorima kratkih filmova i njihovim ostvarenjima.

„Ne mislim da je kratka forma nužno stepenica ka dugom metru. To je zapravo cjelina za sebe. Slikari, recimo, znaju kolika je razlika između slikanja na velikom i malom formatu. U Crnoj Gori smo imali jako uspješne autore kratkog igranog filma, posebno se tu ističe „Beogradska filma dokumentarnog filma“, gdje je većina autora bila iz Crne Gore. Za mene, kratka forma je specijalna. Trenutno pripremam dugometražni igrani film, za koji sam dobio sredstva za razvoj scenarija, ali paralelno pripremam i novi kratki film. Kratki film je specifična forma koja nudi drugačije mogućnosti izražavanja, koje dugi metar ne dopušta. Kratki film namijenjen je užoj i stručnijoj publici i možda je bolji način da se plasiraju neke ideje i teme“, smatra Šćepanović.

Milatović smatra da je kratki film u mnogo boljoj poziciji danas nego prije nekoliko godina.

„To mogu zaključiti i po samom primjeru ‘Mar’, koji je ove godine imao četiri prikazivanja u Crnoj Gori. Produkcija i distribucija kratkih filmova jeste prilično ograničena, svodi se na festivalske i revijalne projekcije. Što se tiče same forme, složio bih se sa Milijom da je to potpuno zasebna oblast, i na neki način čak i teža od dugometražnog – ne samim procesom, koji je svakako kraći i obimom je sve to svedenije, već baš zbog te svedenosti treba biti jako jednostavan i precizan u izražavanju u kratkoj formi“, zaključio je Milatović.