„Euro model“ će morati da se finansira većim PDV-om

Gotovo svi priznatiji ekonomski analitičari saglasni su u jednom kada se govori o „Euro modelu“ – država će morati da poveća PDV kako bi uspjela da nadomjesti više stotina miliona eura prihoda kojih se odriče zarad povećanja plata.

Mogućnost povećanja PDV-a prva je u izjavi za „Dan“ pomenula bivša državna sekretarka Ministarstva finansija Mila Kasalica, a potom je sredinom sedmice to pomenuo i predsjednik države Jakov Milatović. Oboje su pomenuli rast PDV-a sa 21 na 25 odsto.

– Prema dostupnim podacima, neto efekat „Euro modela“ biće oko 500 miliona. Nakon ulaska u EU, uspjećemo da godišnje povučemo oko 200 miliona, što znači da ostaje budžetska rupa od 300 miliona. Ona može da se popuni podizanjem PDV-a sa 21 na 25 odsto. Povećanje PDV-a za jedan procenat donosi budžetu oko 70 miliona – kazao je Milatović.

Profesorica Ekonomskog fakulteta Mirjana Kuljak jedan je od rijetkih stručnjaka koji u svojim objavama na društvenim mrežama podržava „Euro model“. Svoja mišljenja na ovu temu iznosi na svom fejsbuk nalogu, gdje je u jednom od postova napisala da „Euro model“ ne izmišlja toplu vodu, već uzima provjerene alate iz Danske, Rumunije i drugih evropskih praksi i sklapa ih u cjelinu koja odgovara specifičnom crnogorskom trenutku, kada radnici bježe iz zemlje.

– Danska decenijama dokazuje da država može garantovati penzije iz budžeta bez gušenja plata doprinosima. Rumunija je 2018. godine dokazala da radikalno prekomponovanje doprinosa i smanjenje poreskog klina direktno gura neto zarade naviše i zaustavlja egzodus rane snage. Različiti nivoi minimalca prema stručnosti standardna su evropska praksa – predočila je Kuljak.

Na to je ekonomski analitičar Novak Svrkota ukazao da je u Danskoj pokrivenost uvoza izvozom 107 odsto, a PDV 25 odsto.

– Što znači da mora doći do rasta PDV-a i u Crnoj Gori da bi se onaj dio nameta sa zarada prebacio na potrošnju. Ono što će morati da se dogodi svakako je i značajna redukcija broja zaposlenih u javnom sektoru da bi ovo funkcionisalo – ocijenio je Svrkota.

Profesorica Kuljak je na to odgovorila da ćemo cijenu platiti shodno stanju ekonomije.

– Ali moramo da platimo. Da li odjednom ili postepeno, stvar je „društvenog dogovora“ – zaključila je Kuljak.

Premijer Milojko Spajić predstavio je program reformi „Euro model“ u video izjavi nakon telefonske sjednice Vlade. U pitanju je zapravo šest zakona kojima se propisuje povećanje minimalne zarade na 1.000, 1.250 i 1.400 eura, u zavisnosti od stručne spreme, ukidanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, te povećanje poreza na dobit sa 12 na 15 odsto za profit preko 100.000 eura. Vlada je tih šest zakona usvojila na WhatsApp grupi, pri čemu se ministar finansija Novica Vuković nije izjasnio o tim predlozima. Iako je više tih zakona iz domena Ministarstva finansija, kako su prenijeli mediji, oni su predloženi direktno od premijera.

Dosad iz Vlade nije ponuđena nikakva analiza, niti fiskalna procjena efekata koje „Euro model“ može imati na javne finansije. Takođe, nije pominjana ni mogućnost povećanja PDV-a. Poslodavci su više puta upozoravali da u kratkom roku ne mogu sprovesti drastično povećanje zarada i od premijera traže odlaganje „Euro modela“. Upozoravaju da će biti primorani da u malim preduzećima daju otkaze i da gase biznise jer neće moći da izdrže povećanje troškova. Premijer je do sada bio čvrst u stavu da će „Euro model“ početi da se sprovodi od 1. januara.

Izvor: DAN ; Autor: Draško Milačić